Слуга и коло нису само стари обичаји из прошлости. То је начин на који смо вековима одржавали заједницу када је све око нас хтело да нас разбије – ратови, сеобе, сиромаштво. А данас? У доба вештачке интелигенције, TikToka, Инстаграма и самотних екрана, ти исти обичаји изгледају као чудо из неког другог времена. Ипак, нешто се дешава. Млади организују електронска кола на фестивалима где се стари плес меша са модерном музиком, баке снимају рецепте за слогу и шаљу их унуцима преко WhatsApp-а, а у неким селима се враћају стари обичаји јер људи схватају да им технологија не може заменити прави осећај припадности и заједништва.
Проблем није у телефону или вештачкој интелигенцији – они су ту и ту ће остати. Проблем је ако допустимо да они потпуно замене дубину коју нам је дала традиција.
Можда је време да схватимо: традиција није багаж који нас успорава. Она је софтвер који нам је помогао да преживимо најтежа времена. Ако га надоградимо паметно – користећи технологију да снимамо, делимо и чувамо – можемо да победимо и вештачку интелигенцију. Јер она може да генерише текст или слику, али не може да створи прави осећај слоге када се људи држе за руке у колу. Питање које стоји пред нама је једноставно: хоћемо ли користити технологију да сачувамо оно што нас чини Србима, или ћемо дозволити да нас она претвори у још један безлични глобални „производ“? Одговор на то питање ће одредити какву културу остављамо нашој деци.
