Сукоб у Персијском заливу није изазвао само велики скок цена нафте. Још израженије последице већ се осећају на тржишту течног природног гаса (LNG), чија је цена у Европи више него двоструко виша него пре годину дана.
Додатни проблем за Европу представљају релативно ниске залихе природног гаса. Европска складишта тренутно су попуњена са око 65 одсто капацитета, што је значајно испод вишегодишњег просека од око 80 одсто. Простора за значајније повећање залиха све је мање, јер се за око месец дана очекује почетак грејне сезоне на северу Европе, што ће додатно повећати потражњу за гасом.
Посебан ризик представља могућност да предстојећа зима буде хладнија од претходних, релативно топлих зима. У том случају европско тржиште могло би да се суочи са додатним притиском на снабдевање, што би могло да се одрази и на цене гаса током наредних шест месеци.
Како ће поскупљење гаса погодити Србију
Србија би тек требало у потпуности да осети последице раста цена гаса. Домаће тржиште је тренутно релативно заштићено од кретања берзанских цена захваљујући уговору о снабдевању са руским „Гаспромом“.
Цена гаса за Србију одређује се по такозваној „нафтној формули“, односно везана је за кретање цене нафте на светском тржишту током претходних девет месеци. Иако је та формула за Србију веома повољна у односу на тренутне берзанске цене, раст цена нафте значи да ће и руски гас у наредном периоду бити знатно скупљи.
Према наведеним проценама, Србија би ускоро могла да плаћа гас око 60 одсто више него до сада, управо због раста цене нафте. Истовремено остаје питање да ли ће руска страна наставити да одобрава тромесечно продужавање постојећег аранжмана.
Тај аранжман је за Србију изузетно повољан, али је последњих година био предмет различитих политичких и економских тумачења. Као потенцијалне теме у том контексту помињу се однос Србије према санкцијама Русији, извоз српске муниције Украјини, као и питање руског власништва у Нафтној индустрији Србије.
Колико би Србију могао да кошта скупљи гас
Уколико би уговор са „Гаспромом“ био продужен под истим условима, раст цене гаса од 60 одсто значио би додатни трошак од око 600 милиона евра годишње за увоз, пише Нова економија.
Међутим, уколико постојећи аранжман не би био продужен, трошак би могао да буде знатно већи. По тренутним берзанским ценама, Србија би за увоз гаса могла да издваја између 2,5 и 3 милијарде евра годишње. Поређења ради, укупан трошак увоза гаса прошле године износио је око милијарду евра.
То показује колики значај за Србију има цена по којој се руски гас испоручује домаћем тржишту. Посебно током претходних пет година, тај аранжман био је знатно повољнији од других доступних опција снабдевања.
Зашто је увоз гаса из Азербејџана скупљи
Једна од алтернатива руском гасу је снабдевање из Азербејџана преко гасовода и интерконектора Ниш–Софија. Међутим, према наведеним подацима, „Србијагас“ је прошле године од Азербејџана купио свега око 0,5 одсто укупних количина гаса.
Цена азербејџанског гаса током прошле године била је између 30 и 100 одсто виша од цене руског гаса, зависно од периода куповине. Управо због те разлике у цени поставља се питање економске исплативости коришћења алтернативних праваца снабдевања у условима када је руски гас доступан по повољнијим условима.
Интерконектор Ниш–Софија, међутим, има и шири значај јер Србији отвара могућност приступа другим изворима и правцима снабдевања, што је важно са становишта диверсификације.
Грађане очекује раст трошкова грејања
Највећи део природног гаса у Србији троши се за грејање, па ће се раст набавне цене директно или индиректно одразити на трошкове домаћинстава.
Топлане би у наредном периоду могле да добију нове ценовнике од „Србијагаса“, док ће промене осетити и домаћинства која се директно греју на гас. Раст цене нафте из претходних месеци тек треба да се у потпуности пренесе на цену гаса кроз постојећу „нафтну формулу“.
Основно питање биће ко ће сносити додатни трошак. Уколико се више цене гаса у потпуности пренесу на крајње кориснике, домаћинства и привреда мораће да издвоје значајно више новца за грејање. Друга могућност је да држава део трошкова преузме из буџета и тако субвенционише губитке „Србијагаса“.
Држава већ сада из буџета покрива део финансијских обавеза „Србијагаса“. Прошле године из буџета је, према наведеним подацима, исплаћен гарантовани дуг овог предузећа од 149 милиона евра.
Истовремено, због захтева за фискалном дисциплином и притисака Међународног монетарног фонда, остаје неизвесно у којој мери би држава могла да преузме и губитке настале у текућем пословању.
Уколико се раст набавне цене у потпуности или већим делом пренесе на потрошаче, грађане који се греју преко топлана очекује значајно повећање рачуна. Процене из овог сценарија говоре о могућем расту цене централног грејања од више од 50 одсто, док би домаћинства која се директно греју на гас такође могла да се суоче са значајно већим рачунима.
Шта би се догодило без руског гаса
Потпуно ослањање на берзанску цену гаса у овом тренутку за Србију би представљало знатно скупљу опцију. Према тренутним ценама, трошкови набавке били би вишеструко већи него код постојећег аранжмана са „Гаспромом“.
У најнеповољнијем сценарију, трошак гаса за крајње потрошаче додатно би порастао, а централно грејање би, према наведеним проценама, могло да буде најмање 2,5 пута скупље него сада.
Због тога ће кретање цена нафте и гаса на светском тржишту, али и будућност аранжмана Србије са „Гаспромом“, бити међу кључним факторима који ће одредити цену гаса и грејања у Србији током предстојеће грејне сезоне.
