Срби нису најгојазнији људи у Европи показују најновији подаци са Евростата. Свега 13,6 одсто нашег пунолетног становништва је гојазно, односно има индекс телесне масе (БМИ) преко 30, што грађане наше земље сврстава међу највиткије на континенту. Међутим, проценат оних са прекомерном тежином се ипак повећао у односу на 2022. годину када је било 11,6 одсто гојазних у Србији.
Становништво са Медитерана има завидну статистику. Можда тајна лежи у мору, сунцу или нешто опуштенијем начину живота, оличеном у италијанској филозофији „долце фар ниенте“, односно уживању у нераду.
Најмршавији су Италијани. Подаци Евростата показују убедљиво најмању стопу гојазности у Италији: седам одсто становништва.
Следи Грчка где је тај проценат готово двоструко већи и износи 12,8 одсто, затим Румунија са 12,9 одсто, Србија са 13,6 одсто и Шпанија са 14,9 одсто гојазних.
Што се тиче наших суседа, 15,4 одсто Бугара је гојазно, 16,5 одсто Хрвата и 20, 9 одсто Мађара.
Са друге стране, највећи проценат гојазних људи имају оне државе које се већ годинама рангирају као ,,најсрећније земље за живот“. У Летонији је чак 24,6 одсто становиштва гојазно, а у Финској 23,2 одсто.
Следе Ирци, који су познати по Гинис пиву па можда не изненађује статистика да је 22,1 одсто њиховог пунолетног становиштва гојазно. Нешто мањи проценат има Естонија- 22 одсто.
