Прича о Светом мученику царевићу Димитрију један је од најпотреснијих, али и најважнијих догађаја у руској историји. Она спаја невино страдање, политичке интриге и правду Божију која је уследила.
Породица и политичка позадина
Царевић Димитрије био је најмлађи син руског цара Ивана Великог (Грозног). Након цареве смрти, престо је наследио Димитријев старији брат Фјодор, који је био благог сиромаштва умом и неспособан за владање.
Стварну власт у земљи преузео је његов шурак, амбициозни и властољубиви бољарин Борис Годунов.
Опасност по власт Бориса Годунова
За Годунова, мали Димитрије је представљао највећу препреку до царске круне. Ако би цар Фјодор умро без мушког наследника, Димитрије би постао легитимни цар. Зато су царевић и његова мајка, царица Марија Нагаја, протерани у град Углич.
Смрт царевића у Угличу
Дана 15. маја 1591. године, осмогодишњи Димитрије је пронађен заклан у дворишту свог дворца. Званична истрага, коју је по налогу самог Бориса Годунова водио Василије Шујски, брзоплето је закључила да је дечак „пао на нож током напада епилепсије”. Међутим, народ је веровао да је дечак убијен по наређењу Годунова.
Пророчанство и духовна предања
Како каже предање, убрзо након своје смрти, Свети царевић се јавио у визији једном побожном монаху. Прорекао је да ће због греха проливања невине крви Русија пасти у тешка искушења и да ће се појавити Лажни Димитрије – самозванац који ће узети његово име и донети пропаст Борису Годунову.
Годунов је заиста постао цар, али среће у томе није имао. Убрзо након његовог крунисања Русију су погодиле страшне суше, глад и епидемије. Народ је то видео као Божју казну.
Појава Лажног Димитрија и почетак Смутног времена
Тада се појавио одбегли монах Гришка Отрепјев, тврдећи да је он чудом преживели царевић Димитрије. Овај Лажни Димитрије је, уз помоћ Пољака, кренуо на Москву. Сломљен кривицом, страхом и губитком подршке, Борис Годунов је изненада преминуо 1605. године, баш како је предање говорило. Након тога наступа период анархије познат као „Смутное времја”.
Откривање моштију и чудо нетљености
Године 1606, одлучено је да се мошти царевића пренесу у Москву. Када је гроб у Угличу отворен, из њега се раширио миомирис. Тело дечака било је нетљено, а у руци је још увек држао шаку ораха.
Његове свете мошти пренете су у Архангелску саборну цркву у Московском Кремљу, где и данас почивају. Над његовим гробом догодила су се бројна исцељења, нарочито слепих и болесних.
Духовне поуке приче о царевићу Димитрију
Борис Годунов је мислио да ће тајно убиство обезбедити његову власт. Међутим, грех проливања невине крви вапије за правдом и ништа не остаје скривено пред Богом.
Земаљска власт стечена грехом доноси унутрашњу пропаст, страх и немир, а не сигурност и мир.
Лаж којом је започела власт Бориса Годунова вратила му се кроз појаву Лажног Димитрија и политички хаос.
На крају историје, жртва – осмогодишњи царевић Димитрије – остаје прослављен као светитељ и чудотворац, док се убица памти као трагична фигура пропасти.
