Русија је 12. маја 2026. године извела друго успешно лансирање свог најновијег тешког интерконтиненталног балистичког пројектила на течно гориво – „Сармат“. Ово лансирање представља још једну важну прекретницу у програму летних испитивања руског стратешког ракетног система нове генерације.
Након тестирања, руски председник Владимир Путин саопштио је да ће први пук опремљен ракетама „Сармат“ ступити на борбено дежурство до краја 2026. године.
Балистичка ракета ове класе развија се у модерној Русији први пут
„Сармат“ је намењен да замени совјетске ракете „Воевода“, које су до сада важиле за најмоћније интерконтиненталне балистичке ракете икада распоређене.
Захваљујући огромној снази својих мотора на течно гориво, очекује се да „Сармат“ носи до сада невиђен терет – између 10 и 14 термонуклеарних бојевих глава средње снаге, од којих свака има процењену снагу од око 700 килотона, или до пет маневарских хиперсоничних клизећих блокова сличних онима који се користе у систему „Авангард“.
Класичне балистичке бојеве главе могу бити распоређене заједно са средствима за пробијање противракетне одбране, осмишљеним да преоптерете одбрамбене системе. Међутим, маневарски хиперсонични клизећи блокови представљају потпуно другачији изазов. Савремени системи противракетне одбране практично нису способни да пресретну такво оружје, што „Сармат“ чини изузетно опасном платформом за узвратни удар.
Када је започет рад на пројекту „Сармат“?
Рад на пројекту „Сармат“ започет је крајем 2000-их година у сарадњи више руских конструкторских бироа специјализованих за ракете на течно гориво. Међу њима су били Макејевљев конструкторски биро у Миасу – традиционално усмерен на балистичке ракете за подморнице – и НПО Машиностројења у Реутову, који је развијао хиперсонични клизећи блок „Авангард“ за систем УР-100НУТТХ.
Заједно су ове организације донеле комплементарно знање у области напредног ракетног инжењеринга. Од самог почетка, „Сармат“ је био замишљен као наследник остарелих тешких интерконтиненталних ракета Р-36М2 „Воевода“ у саставу руских Стратешких ракетних снага.
Током 2015. године започето је склапање првих прототипова за серију избацивачких тестова и производних испитивања. Једна од кључних карактеристика програма „Сармат“ јесте чињеница да је ракета у потпуности пројектована и произведена у Русији.
Руска војна индустрија никада раније није самостално произвела систем оваквих размера, што је захтевало развој потпуно нових технологија за производњу огромног трупа ракете, погонских система и компоненти за навођење.
2022. је започета серијска производња балистичке ракете РС-28 „Сармат“
Године 2022, генерални директор Макејевљевог конструкторског бироа Владимир Дегтјар саопштио је да је серијска производња интерконтиненталне балистичке ракете пете генерације РС-28 „Сармат“ званично започета у Русији.
„Ракетни систем је већ ушао у серијску производњу и у потпуности је обезбеђен неопходним материјалима и производном опремом“, изјавио је он. Према руским званичницима, нова ракета ће значајно ојачати стратешки нуклеарни потенцијал Русије у наредних 40 до 50 година.
Верује се да ова ракета има домет од најмање 12.000 километара
Верује се да „Сармат“ има домет од најмање 12.000 километара док носи око 10 тона корисног терета, укључујући модул за раздвајање и бојеве главе. Међутим, наводно је способан и да погађа циљеве из супротног правца – прелетањем преко Јужног пола и практично обиласком Земље.
Иако би таква путања смањила носивост ракете, она би и даље омогућила да више нуклеарних бојевих глава стигне до циљева. Очекује се и изузетна прецизност, са кружном вероватном грешком од око 150 метара.
Припреме за распоређивање првих оперативних ракета „Сармат“ започеле су још 2023. године у ракетној дивизији код Ужура, у јужном делу Краснојарског краја. Процес замене старих ракета „Воевода“ системом „Сармат“ трајаће најмање четири до пет година, ако не и дуже. Поред Ужура, очекује се да ракете буду распоређене и у близини Домбаровског у Оренбуршкој области.
Очекује се да Русија распореди најмање 50 утврђених силоса са систем „Сармат“
Укупно се очекује да Русија распореди најмање 50 утврђених силоса за систем „Сармат“, што би га учинило најмоћнијом и најсмртоноснијом компонентом руског нуклеарног арсенала за узвратни удар – правим оружјем одмазде.
Тешке ракете ове класе пројектоване су тако да могу бити лансиране чак и у условима нуклеарног напада на подручје где су распоређене. Теоретски, десетине ракета „Сармат“ могле би да напусте своје силосе док траје нуклеарни удар, носећи укупно око 500 бојевих глава способних да разоре сваког потенцијалног противника.
Две верзије „Сармата“
Током наредних година, „Сармат“ би требало да заврши читав програм летних испитивања и добије више различитих конфигурација наоружања. Једна варијанта носиће класичне вишеструке бојеве главе сличне онима на систему „Воевода“.
Друга, напреднија верзија, користиће хиперсоничне маневарске клизеће блокове које развија НПО Машиностројења. Тренутно се сматра да ниједан постојећи систем противракетне одбране не може поуздано пресрести такво оружје.
Оно што ове клизеће блокове чини изузетно тешким за пресретање јесте њихов профил лета. За разлику од класичних балистичких бојевих глава, они се крећу релативно ниском и спљоштеном путањом хиперсоничном брзином на граници атмосфере, уз могућност маневрисања и по висини и по правцу. Због тога се откривају много касније од традиционалних бојевих глава и изузетно их је тешко оборити.
Ова балистичка ракета би могла да носи више од десет класичних бојевих глава
„Сармат“ би могао да носи више од десет класичних бојевих глава, али вероватно не више од три до пет хиперсоничних клизећих блокова. Ипак, такво наоружање би, према проценама, било резервисано за најважније стратешке циљеве – а према руској војној доктрини, ти циљеви би били погођени готово сигурно.
Да ли нека друга земља поседује ракете упоредиве са „Сарматом“? За сада – не. Кина и даље користи тешке ракете на течно гориво, али се ти системи углавном сматрају технолошки застарелим. Када „Сармат“ уђе у оперативну употребу, удео модерних и ракета нове генерације у руском нуклеарном арсеналу приближиће се готово 100 одсто.
То је у оштром контрасту са америчким копненим нуклеарним арсеналом, који се и даље ослања на ракете „Минутмен III“, првобитно уведене још седамдесетих година прошлог века и касније модернизоване током деведесетих и двехиљадитих.
Велики део америчких копнених стратешких нуклеарних снага данас се сматра застарелим и зрелим за замену. Насупрот томе, руске Стратешке ракетне снаге, према мишљењу многих у Москви, ускоро ће располагати најмоћнијом борбеном ракетом икада створеном. Без икакве сумње.
