Вашингтон је у уторак објавио забрану увоза нових хуманоидних робота произведених у иностранству у Сједињене Америчке Државе, а мера је пре свега усмерена на Кину, једног од водећих светских произвођача у овој области. Федерална комисија за комуникације (ФЦЦ) образложила је одлуку наводећи да такви уређаји представљају „неприхватљив ризик“ по националну безбедност САД. Пекинг је и раније сличне америчке мере одбацивао као политички мотивисане.
Све више се заоштрава AI трка између Кине и САД
Овај потез долази у тренутку када се све више заоштрава трка између Вашингтона и Пекинга за доминацију у области вештачке интелигенције и других напредних технологија. Последњих година две земље су увеле низ међусобних ограничења усмерених на технолошке секторе једна друге.
Шта све обухвата нова забрана?
Најновије рестрикције односе се на нове напредне роботске уређаје произведене у иностранству, укључујући хуманоидне и четвороножне роботе, као и претвараче снаге који се користе у дата центрима и соларним постројењима.
ФЦЦ је саопштио да ови производи представљају „неприхватљив ризик“ по националну безбедност САД, тврдећи да би могли да омогуће страним актерима спровођење надзора, крађу података, неовлашћени даљински приступ системима или покретање сајбер напада. Модели који су већ раније добили одобрење агенције неће бити обухваћени забраном.
Амерички притисак на кинески технолошки сектор
Вашингтон је током последњих неколико година постепено ширио ограничења усмерена на кинеску технологију. Од 2022. године САД су више пута пооштравале контролу извоза напредних чипова за вештачку интелигенцију, опреме за производњу полупроводника и сродних технологија, док су истовремено ограничавале америчка улагања у кинески сектор вештачке интелигенције и производњу чипова.
Бела кућа је такође предузела мере против возила, дронова и друштвених мрежа повезаних са Кином, позивајући се на националну безбедност и наводну крађу интелектуалне својине.
Одговор Пекинга
Кина је на америчке потезе одговорила увођењем контроле извоза стратешки важних минерала, укључујући галијум, германијум, графит, антимон и ретке земне елементе. Истовремено је ограничила пословање појединих америчких компанија, попут „Микрона“, а неке производе компаније „Нвидија“ који се користе у области вештачке интелигенције ставила је под безбедносну проверу.
Спор око вештачке интелигенције
Почетком овог месеца Бела кућа и америчка компанија за вештачку интелигенцију „Аnhtropic“ оптужиле су кинески стартап „Moonshot АI“ да је користио технику познату као „дестилација“ како би обучио свој модел Кimi К3 на америчкој технологији.
Из компаније „Moonshot AI“ одбацили су оптужбе, наводећи да су резултати њиховог модела последица сопствених технолошких иновација. Амерички министар финансија Скот Бесент упозорио је прошле недеље да би кинеске компаније које се баве, како је навео, „индустријском дестилацијом“ која представља крађу интелектуалне својине могле бити суочене са санкцијама.
Кина оптужује САД за хегемонију
Пекинг је почетком ове недеље позвао Сједињене Државе да „одустану од свог хегемонистичког начина размишљања и престану да клевећу кинеске компаније и прете им санкцијама“.
Кинеске власти су истовремено поручиле да ће предузети „све неопходне мере“ као одговор на сваки потез који би могао да нанесе штету интересима Кине.
