Сједињене Америчке Државе и Иран су све ближе оквирном споразуму који би требало да оконча непријатељства и војне сукобе који су започели након војне акције Вашингтона и Израела против Техерана. Иако тачан тренутак потписивања није званично потврђен због опрезних изјава иранског Министарства спољних послова, нацрт споразума већ сада открива кључне економске, војне и нуклеарне аспекте овог потенцијалног договора.
Шта доноси споразум и шта је предвиђено
Према изворима блиским преговорима, предложени меморандум о разумевању садржи неколико кључних тачака које се морају спровести истовремено. Прва од њих је деблокада Хормушког теснаца, виталне артерије за глобално снабдевање која је пре сукоба каналисала двадесет одсто светских пошиљки нафте, а трговина кроз њега ће се обављати без наплате пролаза.
Истовремено са отварањем теснаца, Сједињене Америчке Државе ће потпуно укинути своју поморску блокаду Ирана, након чега ће уследити фаза разминирања пловних путева у којој би улогу могле да имају и земље чланице групе Г7. Нацрт договора даље предвиђа да ће САД почети да ослобађају милијарде долара замрзнуте иранске имовине и да ће одустати од санкција на извоз иранске нафте у замену за потпуно отварање мора. Са друге стране, према наводима иранских државних медија, Иран инсистира и на укидању страних војних база у региону Блиског истока као саставном делу дугорочног решења.
Питање нуклеарног програма и уранијума
Судбина иранског нуклеарног програма, који је био један од главних повода за сукоб, решаваће се у посебној фази преговора која ће трајати шездесет дана након прихватања оквирног споразума. Крајњи циљ Вашингтона је потпуно гашење иранског нуклеарног програма, а амерички званичници истичу да ће залихе високообогаћеног уранијума морати да буду уништене и уклоњене.
Амерички председник Доналд Трамп је изјавио да ће САД, када се ситуација потпуно смири, преузети нуклеарни материјал дубоко закопан у иранским планинама. Планирано је да се Трампови бомбардери Б-2 употребе за транспорт и уклањање те нуклеарне прашине, која ће потом бити разређена и уништена, било на територији САД или самог Ирана, при чему Трамп тврди да Иранци након овог сукоба више не желе нуклеарно оружје.
Утицај сукоба и тренутно стање
Иако су америчка бомбардовања тешко ослабила иранску војно-индустријску базу и нанела огромну штету његовим војним капацитетима, стручњаци упозоравају на контраефекат. Рат је, према њиховим анализама, додатно учврстио унутрашњу доминацију тврдокорне Револуционарне гарде унутар самог Ирана. Чак и у фази интензивних преговора, војни притисци не престају, па америчка војска наставља да спроводи контролу у зони Хормушког теснаца, где је забележено и обарање више иранских дронова.
Реакције и неслагања на релацији САД–Израел
Најава споразума изазвала је оштре поделе и бурна реаговања, пре свега у виду унутрашњег отпора у Ирану. Тврдокорни противници компромиса изашли су на улице Техерана, Машхада и других градова, где су на провладиним скуповима и испред Министарства спољних послова демонстранти гласно изразили незадовољство, оптужујући шефа дипломатије Абаса Аракчија за попуштање Америци уз пароле за оставку. Насупрот њима, Аракчи тврди да је Иран из овог сукоба изашао јачи, иако су измене у документу и даље могуће.
Истовремено, јавља се и снажно израелско противљење. Израел наглашава да није страна у овом америчко-иранском споразуму и наставља војне акције против иранских савезника, због чега је израелска војска извела масовне ударе на десетине локација Хезболаха у Либану. Ово је довело до директног сукоба између израелског премијера Бенјамина Нетанијахуа и Доналда Трампа, будући да је Вашингтон захтевао од Израела да обузда војне акције како би САД могле несметано да постигну и реализују договор са Техераном.
