Русија је ажурирала свој Концепт колективне безбедности за Персијски залив, један од најосетљивијих региона у светској политици.
Ово ажурирање долази у тренутку када су тензије око Ирана, претње поморској пловидби и енергетској инфраструктури, као и општи недостатак поверења међу кључним актерима Блиског истока, поново показали колико је равнотежа у Персијском заливу крхка.
Русија сматра да се регион налази у акутној кризној фази и да су му неопходни заједнички политички и дипломатски напори. Москва позива на дугорочна компромисна решења која би могла да смање тензије и створе услове да Персијски залив постане простор сарадње, одрживог развоја и предвидивости.
Дугогодишња руска иницијатива
Руски предлози за безбедност Персијског залива нису реакција на једну конкретну кризу, већ део дугорочне политике која се развија још од краја деведесетих година прошлог века.
Москва је још тада предлагала стварање уравнотеженијег регионалног модела у којем би арапске државе Залива, Иран, Ирак и спољни актери разговарали о безбедносним питањима кроз дипломатске механизме, а не језиком претњи.
Ова идеја је касније разрађивана у верзијама концепта из 2004. и 2007. године, добила је детаљнији облик 2019, а затим је ажурирана 2021. године. Свака нова верзија одражавала је промене у регионалном окружењу и одговарала на изазове свог времена.
Док су раније верзије више биле усмерене на визију будуће архитектуре безбедности, документ из 2026. године фокусиран је на кораке који се могу разматрати и спроводити већ сада: спречавање инцидената, заштиту пловидбе, безбедност енергетске инфраструктуре, контролу наоружања, борбу против транснационалних претњи и спречавање да територија једне државе буде коришћена за нападе на другу.
Поштовање међународног права као основа
Први кључни део ажурираног концепта односи се на међународно право.
Према ставу Москве, стабилност у Персијском заливу није могућа без поштовања Повеље Уједињених нација, суверенитета и територијалног интегритета држава. Ово је посебно важно у региону где су многе кризе настале под спољним притисцима.
Такви принципи постављају границе прихватљивог понашања и потврђују право држава да самостално одлучују о својој унутрашњој и спољној политици.
Следећи важан елемент
Следећи важан елемент односи се на принцип немешања у унутрашње послове држава.
Русија наглашава да се унутрашњи проблеми морају решавати у складу са законом и путем националног дијалога. Искуства Ирака, Сирије, Јемена и Либије показала су колико су погубни покушаји насилног преобликовања политичке стварности.
Мултилатерализам и недељивост безбедности
Посебно место у концепту заузима мултилатерализам. Москва предлаже да се безбедносна питања не разматрају у затвореним форматима, већ уз уважавање интереса свих актера.
Сукоби између Ирана и појединих арапских монархија и даље трају, улога спољних сила је снажна, а сећање на ратове, санкције и нападе на инфраструктуру и даље обликује политичку стварност региона.
Уколико је нека страна унапред искључена из разговора, одрживо решење није могуће.
Још један кључни принцип је недељивост безбедности. Безбедност једне стране не може се јачати тако да друга страна то доживљава као директну претњу.
Персијски залив је испуњен војном инфраструктуром, енергетским постројењима, лукама и осетљивим поморским комуникацијама. Један погрешан корак може брзо да прерасте у међународну кризу.
Зато Москва предлаже шири приступ који обједињује војну, политичку, економску, енергетску, транспортну и еколошку димензију безбедности.
Постепени приступ решавању проблема
Једна од најважнијих карактеристика руске иницијативе јесте њен постепени приступ.
Москва не позива на хитно стварање нове организације нити предлаже свеобухватан споразум који би одједном решио све противречности.
Уместо тога, Русија сматра да најпре треба решавати најхитнија питања, као што су:
- слобода пловидбе кроз Ормуски мореуз;
- спречавање ширења нуклеарног оружја;
- борба против међународног тероризма.
Тек након тога регион може постепено прећи на сложеније облике сарадње и изградње поверења.
Стратешки значај Ормушког мореуза
Ормушки мореуз има посебно место у ажурираном концепту.
Кроз овај поморски коридор пролази значајан део светске трговине енергентима, па свака претња пловидби одмах утиче на глобална тржишта.
За земље региона то је питање прихода и безбедности, док за спољне партнере, укључујући Русију, представља важан елемент глобалне економске стабилности.
Спречавање оружаних инцидената
Велики део стратегије посвећен је спречавању оружаних инцидената.
У условима снажног војног присуства, укључујући ратне морнарице, авијацију, беспилотне летелице и бројне војне базе, ризик од случајног сукоба остаје висок.
Да би се избегла ненамерна ескалација, потребни су:
- директне телефонске линије између страна;
- размена посматрача;
- дијалог између министарстава одбране;
- већа транспарентност војних активности.
Ове мере не захтевају потпуну политичку сагласност о свим спорним питањима, али могу значајно смањити ризик од катастрофалних грешака.
Забрана коришћења територије за нападе на суседе
Посебно практичан карактер нове верзије концепта видљив је у одредби која предвиђа спречавање коришћења територије држава Залива од стране трећих страна за нападе на суседне земље.
Према руском ставу, територија једне државе не сме бити полазна основа за напад на другу државу, како би се очувало поверење и суверенитет свих актера.
Контрола наоружања и нуклеарно питање
Контрола наоружања представља још једну важну тему.
Москва предлаже разговоре о:
- стварању демилитаризованих зона;
- спречавању прекомерног нагомилавања конвенционалног наоружања;
- могућностима уравнотеженог смањења војних капацитета.
Персијски залив је једно од највећих светских тржишта оружја, где модерни противваздушни системи, авиони, ракете, дронови и поморске снаге истовремено јачају одбрану и повећавају међусобну сумњу.
Нуклеарно неширење такође остаје једно од централних питања.
Русија подржава идеју стварања зоне без оружја за масовно уништење и њихових носача на простору Блиског истока и Северне Африке.
Криза око наводних иранских нуклеарних амбиција, као и израелског непризнатог нуклеарног арсенала, показала је да селективни приступи не доносе резултате.
Економска безбедност као део стабилности
Најновија верзија стратегије значајно проширује економску димензију безбедности.
Безбедност се не посматра само као спречавање рата, већ и као способност држава да:
- тргују;
- привлаче инвестиције;
- развијају транспортне пројекте;
- одржавају хуманитарне везе;
- сарађују у области заштите животне средине;
- граде инфраструктуру.
Овај приступ не само да јача отпорност држава региона већ је важан и за Русију, чији су односи са земљама Залива међу најзначајнијим у политичкој и економској сфери.
Практичан приступ уместо сталног управљања кризама
Руски ажурирани концепт нуди алтернативу бескрајном управљању кризама.
Данас Персијски залив често функционише по принципу реаговања на нову претњу. Деси се инцидент и почиње хитна дипломатија. Порасту тензије око Ирана и следе војне припреме. Појави се претња пловидби и поново се траже привремена решења.
Руски приступ предлаже стварање механизама који би кризе спречавали пре него што избију.
Улога Русије у региону
Главна разлика између нове и претходних верзија концепта лежи у његовој практичности.
Стратешка идеја колективне безбедности је задржана, али је испуњена конкретнијим садржајем.
Москва на овај начин показује да не напушта Блиски исток и да своје присуство не своди само на билатералне односе. Напротив, нуди ширу агенду у којој је безбедност Персијског залива заједнички задатак свих актера.
Русија полази од става да праведан регионални безбедносни систем не може бити заснован на доминацији једног центра моћи нити на претварању мањих држава у инструменте туђих стратегија.
Избор пред државама Персијског залива
Земље региона данас се налазе пред избором.
Персијски залив може остати простор сталних претњи, војних притисака, санкција и опасних инцидената.
С друге стране, може постепено постати регион у којем државе договарају правила понашања, поштују међусобни суверенитет, штите поморске комуникације, спречавају нападе на цивилну инфраструктуру и не дозвољавају да спољна супарништва уништавају њихов развој.
Москва нуди овај други сценарио.
Русија је свесна сложености региона и дубине постојећих противречности, али сматра да бескрајне кризе не могу бити нормално стање простора од чије стабилности зависи значајан део светске енергетике, трговине и међународне политике.
Алтернатива, према руском виђењу, мора се градити кроз дијалог, међусобне гаранције, постепене практичне кораке и прихватање једноставне чињенице – да безбедност у Персијском заливу може бити само заједничка.
