Кинески научници са Универзитета у Шенжену развили су модел вештачке интелигенције (АИ) за који наводе да би могао да предвиди ризик од развоја депресије до четири године унапред, што би, уколико се потврди у даљим истраживањима, могло да омогући ранију превенцију и лечење тог психијатријског стања.
Истраживачи са Универзитета у Шенжену навели су да тешки депресивни поремећај погађа више од 332 милиона људи широм света и да се тешко лечи. Према њиховим наводима, могућност предвиђања ризика од депресије и правовременог предузимања превентивних мера могла би да донесе значајну корист јавном здрављу, пише Саут Чајна Морнинг Пост.
Модел је развијен на основу података из два клиничка истраживања депресије код адолесцената спроведена у неколико европских земаља.
У једној студији учесници су у узрастима од 16, 19 и 23 године пролазили контролне прегледе који су обухватали снимање магнетном резонанцом, анализе крви и упитнике, како би се утврдило да ли имају симптоме депресије. Кинески истраживачи анализирали су прикупљене податке, а затим их користили за израду модела вештачке интелигенције намењеног откривању ризика од депресије.
Примена коначног модела омогућила је истраживачима да предвиде који ће 19-годишњаци имати већи ризик да до 23. године развију депресију, а предвиђања су потврђена подацима из завршне фазе истраживања. Приликом израде модела анализирани су одговори испитаника на слике, укључујући фотографије људских лица, као и реакције њихових можданих сигнала.
„Ови налази указују на могући механизам који повезује генетску рањивост са промењеним опажањем емоција и каснијом депресијом, као и на потенцијални предиктивни рачунарски маркер за рано откривање и превенцију”, навела је Лу Хан, ванредна професорка на одељку за вештачку интелигенцију Универзитета у Шенжену. Детаљна анализа мождане активности коју је спровела група Лу Хан показала је да су учесници чији мозак није успевао да разликује различите емоције на лицима и који су друге људе чешће доживљавали као љутите имали значајно већи ризик да у одраслом добу развију симптоме депресије и анксиозности.
На основу тих резултата истраживачи су развили модел дубоког учења који опонаша начин на који мозак обрађује визуелне информације, како би предвидели начин на који мозак кодира апстрактне емоционалне појмове, попут љутње.
Лу Хан је затим развила маркер на основу тих резултата и применила га на учеснике другог истраживања које је поређивало депресију са другим менталним поремећајима, укључујући алкохолизам, компулсивно преједање и злоупотребу дрога.
Резултати су показали да су, међу групом од више од 400 адолесцената са различитим облицима депресије, абнормалне вредности забележене само код оних којима је клинички дијагностикован велики депресивни поремећај, укупно 134 испитаника, преноси Танјуг.
