Прелет међузвездане комете 3И/АТЛАС кроз наш Сунчев систем, иначе трећег таквог објекта који је човечанство икада открило и једног од најсјајнијих, изазвао је незапамћену сензацију у 2025. години. Најновија истраживања која су детаљно анализирала састав и порекло ове комете донела су невероватно откриће – она је по свему судећи старија од самог Сунца! Међународни тим научника, предвођен Сиријел Опитом са Универзитета у Единбургу, као и Жаном Манфроадом и Дамијеном Хутсемекерсом са белгијског Универзитета у Лијежу, објавио је 6. јула 2026. године у престижном часопису „Натуре Астрономy“ револуционарну студију о међузвезданој комети 3И/АТЛАС. Подсетимо, овај мистериозни објекат се крајем октобра 2025. године приближио Сунцу на удаљеност од 1,3 астрономске јединице, након чега је напустио наш Сунчев систем. Ових неколико месеци њеног присуства у нашем планетарном систему дало је научницима из целог света јединствену прилику да је детаљно проуче, што је већ резултирало са неколико озбиљних и великих студија. Такође, важно је напоменути да је ово тек трећи међузвездани објекат који је човечанство детектовало у Сунчевом систему – након сада већ чувених 1И/Оумуамуа и 2И/Борисов. Поменути рад објављен у магазину „Натуре Астрономy“ бави се хемијским саставом ове међузвездане комете, који су научници успели да измере захваљујући моћном оптичком спектрографу УВЕС на Веома великом телескопу (ВЛТ) Европске јужне опсерваторије. Научници су измерили однос изотопа угљеника и азота у молекулима цијанида, који су се налазили у гасу око комете. Резултати су били запањујући: испоставило се да 3И/АТЛАС има натпросечно висок однос изотопа угљеника у односу на изотопе азота, барем у поређењу са кометама из нашег Сунчевог система. Ово шокантно откриће довело је тим истраживача до закључка да је ова, трећа по реду откривена међузвездана комета, настала на самим ободима неког прастарог планетарног система, чији је центар била звезда са „ниском металичношћу“. Kако стручњаци објашњавају, реч је о изузетно ретким и специфичним објектима:
Звезда ниске металичности је она која у свом саставу има врло мало елемената тежих од хелијума, а која је највероватније настала када је свемир био знатно млађи и хемијски сиромашнији него данас. То у преводу значи да је ова мистериозна комета настала око звезде која је далеко старија од Сунца – а није искључено да је чак два пута старија, на шта јасно указују и радови других истраживачких тимова.
– Област проучавања међузвезданих објеката је још увек потпуно нова и ми заправо не знамо шта нас све тамо чека. Сваки пут када откријемо нови објекат, суочавамо се са потпуно новим изненађењима – закључила је фасцинирана научница Опитом.
(компутерсwиат.пл)
