Производња горива у Русији опада због напада украјинских дронова на рафинерије. То, као и сезонски скокови у потражњи за бензином и дизелом, могло би да изазове озбиљну кризу.
У Русији се продубљује криза са горивом. Напади украјинских дронова на нафтне рафинерије прекинули су снабдевање у више региона. То би могао да буде тек почетак.
Притисак на тржиште горива наставиће да расте у наредним месецима. Ако се интензитет напада дроновима не смањи и оштећене рафинерије не буду могле да обнове нормалан рад, постоји опасност да се локални прекиди претворе у свеобухватну кризу.
Где у Русији недостаје горива?
Према јавно доступним изворима које је анализирао DW, у последње две недеље дошло је до прекида у снабдевању горивом у више од десет руских региона. Бензинске пумпе делимично су увеле ограничења или су у потпуности обуставиле продају бензина.
Ситуација на анектираном Криму посебно је проблематична. Несташица горива настала је због напада дроновима којима је блокиран саобраћај на такозваном „Новоруском ауто-путу“. Та саобраћајница повезује полуострво Крим с руском Ростовском облашћу и представља важан правац за допремање горива.
Украјински министар за дигиталну трансформацију, Михајло Федоров, те нападе на транспортне правце између Крима и Русије назвао је „логистичким локдауном“. То је приморало руске окупационе власти на полуострву да уведу строге мере.
Бензин „супер“ сада се може набавити само уз бонове за гориво. Према наводима локалних медија, велики ланци бензинских пумпи већ више од седмицу дана не продају га приватним лицима. Обичан бензин, који није прикладан за сва возила, доступан је само у количинама до највише 20 литара. Због тога се већ развило црно тржиште.
Пре неколико дана, 15 бензинских пумпи у Краснодарској области на руском копну обуставило је продају горива. То на први поглед не делује као много, с обзиром на то да, према подацима локалних власти, у том региону ради око хиљаду бензинских пумпи. Међутим, грађани се на друштвеним мрежама жале да бензина редовно нестаје и на пумпама које нису најавиле обуставу продаје.
Они сматрају да је разлог повећани прилив возача са Крима који долазе у Краснодарску област како би наточили гориво. Гувернер Краснодарске области Вењамин Кондратјев описао је ситуацију као „тешку“ и говори о „вештачки изазваној навали“.
Несташица горива, иако у мањем обиму, погађа готово читаву земљу. У централној Русији забележени су проблеми у Курској, Белгородској, Рјазањској и Орловској области, где је на појединим бензинским пумпама дошло до несташица. Појединачне притужбе стижу чак и из Москве и Московске области.
Проблеми постоје и на северозападу земље – у Санкт Петербургу, као и у Лењинградској, Псковској, Новгородској и Мурманској области, те у Карелији. Несташице се пријављују и из Сибира и руског Далеког истока.
У већини случајева реч је о мањим бензинским пумпама, које нису повезане с нафтним компанијама. Због тога се још не може говорити о озбиљној кризи. Међутим, број притужби расте, а цене бензина већ неко време на недељном нивоу расту и до 0,5 одсто.
Колика је штета коју узрокују дронови?
Русија се готово сваке године суочава с мање или више израженим несташицама горива. Током лета традиционално расте потражња за бензином и дизелом због пољопривредних радова и сезоне годишњих одмора. Истовремено, нафтне рафинерије тада спроводе планиране радове на одржавању.
Током 2024. и 2025. године те факторе додатно су појачали украјински напади дроновима, што је довело до криза већих од уобичајених. Током 2026. почели су да се појављују знаци кризе и пре него што су сезонски фактори у потпуности почели да утичу, јер су напади дроновима почели раније и очигледно постали ефикаснији.
Према проценама агенције Блумберг, само у мају осам од десет највећих руских нафтних рафинерија било је мета напада дроновима. Неке од њих, попут рафинерија компаније Лукоил у Нижњем Новгороду и Перму, већ су више пута биле нападнуте, пише Дојче веле.
Јарослав Кабаков, директор стратегије у финансијској компанији Финам са седиштем у Москви, каже да напади више не погађају само примарну прераду нафте као претходних година, већ и секундарна постројења за производњу бензина и дизела.
„Њихова поправка траје месецима и додатно је отежана санкцијама које ограничавају испоруку опреме“, објашњава он.
Руске статистике о производњи горива углавном су тајне.
Ипак, објављени подаци указују на значајан пад у односу на прошлу годину.
Према подацима Росстата, производња нафтних деривата у априлу 2026. пала је за девет одсто у односу на април 2025. године. У мају је, према проценама Блумберга, пад био још израженији и износио је 13 одсто у односу на исти период претходне године.
Према подацима Центра за енергетска истраживања (CREA), рафинерија компаније Росњефт у Туапсеу посебно је тешко погођена нападима.
Између јануара и маја 2026. године смањила је извоз нафтних деривата за 73 процента у односу на претходну годину. CREA процењује да губици од извоза износе око 1,7 милијарди евра.
Припреме за продубљивање кризе
Учесници на тржишту упозоравају да би, уколико руске рафинерије наставе да испадају из погона, могло доћи до системске несташице горива.
„Значајна несташица тренутно се осећа само на Криму. У остатку Русије још постоје резерве, али садашње залихе нису довољне. Ако се ситуација не поправи, до краја јула или почетка августа несташица ће погодити многе друге области“, изјавио је извор с тржишта горива за руски лист „Комерсант“.
Још пре ескалације кризе, руско Министарство енергетике основало је 8. јуна „секторски штаб“ који би требало да обезбеди „стабилан и ефикасан рад комплетног енергетског комплекса земље“.
Међутим, још није јасно које ће конкретне мере тај штаб предузети.
Власти су претходно увеле забрану извоза бензина, што се и раније повремено догађало, а затим и забрану извоза керозина, што представља преседан. На Међународној робној и сировинској берзи у Санкт Петербургу понуда бензина из Белорусије значајно је повећана.
Размере претеће кризе још нису јасне
Очекује се раст цена горива као и прошле године, али не драматичан, јер малопродајне цене бензина у Русији држава строго регулише. Поједине независне бензинске пумпе и мањи ланци могли би привремено да обуставе пословање како би избегли губитке. Ситуација на Криму вероватно ће остати проблематична, осим ако украјинска војска не прекине свој „логистички локдаун“.
„Напади дроновима из Украјине узрокују значајне трошкове руском нафтном сектору. Они ометају рад и смањују капацитете рафинерија, повећавају трошкове поправки и безбедносних мера, те стварају логистичка уска грла“, каже стручњак CREA, Исак Леви.
Истовремено, према његовим речима, штета за руску државу још се држи у границама. Нафта која не може да се преради у земљи извози се у иностранство. Све док рат на Блиском истоку наставља да дестабилизује светско тржиште, услови за такав извоз остаће повољни.
Украјински дронови нападају и руску извозну инфраструктуру, али ти напади до сада нису имали значајнији утицај на њен рад. Према подацима Блумберга, руски извоз нафте морским путем почетком јуна достигао је највиши ниво од почетка рата.
