Преображење Господње је један од најважнијих хришћанских празника који подсећа на догађај када је Исус Христос на гори Тавор показао своју божанску природу. Према јеванђељским записима, Христос је повео тројицу својих апостола – Петра, Јакова и Јована – на високу планину, где се пред њима преобразио: лице му је засијало као сунце, а одећа постала бела као светлост.
Поред Њега су се појавили старозаветни пророци Мојсије и Илија, а са неба се зачуо глас који је потврдио Исусово божанско порекло. Овај празник се слави 19. августа (6. августа по старом календару) и симболизује светлост, унутрашњи преображај човека и наду у васкрсење.
Владика Николај о Преображењу
Треће године Своје проповеди, Христос је све чешће говорио ученицима о Свом предстојећем страдању и каснијој слави. Да их предстојећи догађаји не би поколебали и обесхрабрили, желео је да им пре Своје смрти на крсту покаже део Своје божанске славе и утврди њихову веру.
Христос је на Тавор повео само Петра, Јакова и Јована. Јуда није био достојан да види божанску славу, али га Господ није хтео оставити самог под гором како касније не би правдао своје издајство. Према Старом завету, за истину су довољна два или три сведока. Поред тога, ова три одабрана апостола представљала су три главне хришћанске врлине: Петар веру, јер је први исповедио Христа као Сина Божјег; Јаков наду, јер је први од апостола дао живот за Господа; а Јован љубав, јер је био најближи Христу и остао уз Њега под Крстом до краја. Свети Николај такође истиче да Бог често једног верног човека цени више него цео народ, спасавајући читаве градове због молитве једног праведника.
Зашто Господ не показа славу Своју божанску на Тавору пред свима ученицима него само пред тројицом? Зато, прво, што је Он сам кроз уста Мојсејева дао закон: на рјечима два или три свједока да остане ствар (V Мојс. 19, 15) … Три сведока су, дакле, довољна. Даље, и за то још, што су та три сведока били одабрани. Њих тројица представљају 3 главне добродетељи: Петар – веру, јер је он први исказао веру своју у Христа као Сина Божјег, Јаков – наду, јер је с надом у обећање Христово први положио живот свој за Господа будући први убијен од Јевреја, Јован – љубав, јер је на прси Господње наслоњен био и под Крстом Господњим остао до краја. Бог се не назива Бог многих него Бог одабраних. Ја сам Бог Аврама, Исака и Јакова. Често је једног верног човека Бог ценио више него цео један народ. Тако је Он у више махова хтео уништити народ Јеврејски, но због молитава праведнога Мојсеја оставио је народ тај у животу. И више је слушао Бог верног Илију пророка него целу царевину неверног Ахава. Због молитава једног човека често је Бог спасавао градове и народе. Тако грешни град Устјуг имаше бити срушен огњем и градом, да га не спасе молитвама својим један једини праведник у њему, св. Прокопије јуродиви (8. јула).
Ово пророчанство односи се на Цркву Христову. Колико је ово пророчанство могло изгледати тајанствено за Јевреје пре Христа, толико је оно нама данас сасвим јасно. Гора, или висина, дома Господњега заиста је утврђена уврх гора, т.ј. уврх висина небесних; јер Црква Христова прво не држи се земљом него небом, и јер најзад један део чланова цркве (и то сада већи део) налази се на небу док је други још на земљи. Даље, Црква Христова узвишена је изнад хумова, т.ј. изнад свих земаљских и људских величина. И философија људска, и уметност, и све културе народа, и све вредности земаљске представљају само ниске хумове према недогледној висини Цркве Христове.
Јер све те хумове цркви није било тешко створити, док ниједан од њих – нити сви они укупно, у течају многих хиљада година – није могао створити цркву. Најзад, говори пророк, стјецаће се к њој сви народи. Коме су се, у истини, до сада стекли сви народи, ако не Цркви Христовој? Храм Јерусалимски био је неприступан незнабошцима под претњом смртне казне. Црква је пак од почетка призивала све народе на земљи, послушна заповести Господа: идите, и научите све народе (Мат. 28, 19). То је виђење Исаије, сина Амосова, виђење из далеке даљине, виђење истинито и чудесно.
О Господе чудесни, ми Ти благодаримо непрекидно, што си нас удостојио, да будемо деца цркве Твоје свете и истините, и узвишене изнад свих светских висина. Теби слава и хвала вавек. Амин.
