За нешто више од недељу дана почиње берба малине. Стручњаци очекују плодове високог квалитета, а укупан род процењују на око 23.000 тона. Као и увек у ово доба године, поједини произвођачи изашли су са почетном ценом – 550 динара за килограм српског црвеног злата.
Спекулације са откупном ценом, недостатак сертификованог садног материјала и радне снаге – малинари који годинама одолевају овим изазовима, ове сезоне у своје малињаке ући ће са више оптимизма.
Оптимистичне прогнозе пред почетак бербе
„Можемо очекивати добру цену и добар квалитет овога рода јер ће бити малина ретка и крупна, здрава, тако да неће бити никаквих проблема“, каже за РТС Милета Пилчевић, председник удружења „Виламет“.
Произвођачима наруку иду и празне хладњаче.
„Немамо ове године залиха, немамо увозне, што су увозили, увозили, борили смо се да се то декларише, да се више не меша српска са иностраном, да немамо те вирусе и те болести које су се у задње време појавиле“, каже Милета Пилчевић.
Тржиште тражи само најквалитетније сорте
Тржиште тражи искључиво најбоље малине, а то су сорте виламет и микер.
„Свет је тај који је то дефинисао. Они траже најквалитетнију малину, а то је малина из Србије и то су само две сорте, то је виламет и микер. Због недостатка садног материјала, почели смо да радимо и друге сорте које немају те карактеристике, почели смо да мешамо сорте и то тржиште неће да трпи“, каже др Александар Лепосавић са Института за воћарство у Чачку.
Зашто долази до пада производње?
Стручњаци процењују да малину узгајамо на осам до девет хиљада хектара. Готово три пута мање од онога што пише у званичној статистици. Разлог за раскорак у подацима виде у злоупотреби субвенција.
Пад производње објашњавају и сушом, али пре свега погрешним произвођачким и трговачким праксама. Ипак, сматрају да малину не треба да увозимо.
Кажу да смо изгубили примат у количинама, али не и у квалитету. Лидери смо и по броју и квалитету хладњача.
„Често се у последње време чује да је један од начина да се прерађивачки капацитети сачувају да се увози и да се код нас прерађује та малина, што по мени није исправно. Ми треба да инсистирамо и да радимо на нашој производњи, да то што произведемо и прерадимо у Србији, јер увек су то биле више цене у односу на конкуренцију“, каже Александар Лепосавић.
Држава покушава да уреди односе између малинара и хладњачара
Иако је годинама једна од највреднијих ставки домаћег аграрног извоза са око 300 милиона евра зараде, готово да нема сезоне у којој завађени малинари и хладњачари нису позвали државу упомоћ – да арбитрира.
„Министарство ради на томе да успостави обавезне уговорне односе између примарних произвођача и откупљивача, управо са циљем да се произвођачи заштите и имају већу сигурност приликом продаје својих производа“, саопштава Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде.
Наводе да подстичу и удруживање произвођача, јер организован наступ на тржишту омогућава јачу преговарачку моћ, лакше планирање производње, обезбеђивање континуитета испоруке, као и обезбеђивање количине и уједначеног квалитета.
Из Министарства подсећају произвођаче на подстицаје за системе за наводњавање, набавку опреме, механизације, унапређење технологије производње и модернизацију газдинстава.
