Сједињене Америчке Државе спремне су да коначно окончају своје војно присуство у Ираку, чиме се завршава континуирана мисија дуга 23 године. Овај историјски потез Вашингтона и Багдада затвара једно од најтурбулентнијих и најзатегнутијих поглавља модерне историје Блиског истока, а потпуни одлазак преосталих трупа планиран је за крај септембра.
Ирачки премијер Али ал-Заиди потврдио је временски оквир након састанка са адмиралом Брадом Купером, командантом Централне команде САД (CENTCOM). Ал-Заиди је нагласио да је крај септембра фиксни и коначни датум за завршетак војне мисије Глобалне коалиције и потпуно напуштање свих њихових снага са ирачке територије.
Од инвазије 2003. до борбе против ИСИЛ-а
Да би се разумео значај ове одлуке, треба се вратити у март 2003. године. Америчка инвазија, покренута ради свргавања режима Садама Хусеина због оптужби о поседовању оружја за масовно уништење, у потпуности је изменила геометрију Блиског истока. Пад Хусеина довело је до урушавања државних институција, што је отворило простор за жестоке секташке сукобе и дугогодишњу побуну. На свом врхунцу током 2000-их, САД су у Ираку имале више од 170.000 војника.
Иако су се америчке снаге првобитно повукле 2011. године, наглу успон терористичке организације ИСИЛ 2014. године приморао је Вашингтон да врати трупе и трансформише мисију из окупационе у антитерористичку. Након слома ИСИЛ-а, војни контингент се постепено смањивао, све до скорошњег броја од око 2.500 припадника војног особља.
Пребацивање одговорности и безбедносни вакуум
Овај одлазак представља завршницу билатералног споразума о окончању противтерористичких операција. Већина савезних војних база напуштена је, док су преостале снаге биле пребачене у Ербилу, унутар полуаутономног курдског региона, одакле је повлачење започело крајем јула.
Локалне снаге безбедности сада преузимају пуну одговорност за одбрану земље. Амерички званичници истичу да су ирачке снаге, укључујући Пешмерге, потпуно спремне да саме воде борбу против остатака терористичких група. Међутим, одлазак странаца тесно је повезан и са унутрашњим политичким притисцима. Влада у Багдаду је поставила исти рок за предају оружја свим паравојним и недомаћим оружаним фракцијама. Ипак, остварење овог ултиматума је под великим знаком питања, јер моћне локалне групе блиске Ирану одбијају да положе оружје, што прети стварањем новог безбедносног вакуума.
Заокрет америчке политике: Економија уместо војног присуства
Коначно повлачење војске прати ширу промену стратегије Вашингтона. Током скорошњег самита, амерички председник Доналд Трамп подвукао је заокрет ка економском ангажману, стављајући у први план нафтни и енергетски сектор. Из Беле куће је поручено да војска више није потребна на терену, али да ће америчке корпорације задржати снажан комерцијални отисак у земљи.
Због строго дефинисаних безбедносних протокола, тачни подаци о броју преосталог особља и њиховим следећим дестинацијама држе се у тајности. Ипак, једно је сигурно: предстојећа јесен доноси историјску прекретницу јер по први пут после 23 године на тлу Ирака неће бити ниједног америчког војника.
