Чувени академик и неуропсихијатар Владета Јеротић за оца Јустина Тасића (дугогодишњег игумана Дечана и манастира Савина) рекао да је „најнормалнији монах кога је упознао“. Владета је указивао да људи у веру често унесу претерану строгост и тескобу. Насупрот томе, отац Јустин Савински је био оличење васкршње радости и бритког народног духа као и велике мудрости и расуђивања изузетног духовника. Манастир Савина је постала једно брачно саветовалиште, које је љубављу оца Јустина сачували многе породице.
Његове поуке о браку, породици и савременом хришћанском животу су изузетне! Ево само неколико важних:
О браку и супружанској блискости
За разлику од многих духовника који су тему о интимним односима у браку избегавали, отац Јустин је био потпуно директан. Када би му се жене жалиле да их мужеви занемарују, он би отворено рекао да је то чист „безобразлук”. Говорио је: „Брак је заједница љубави, а не мучилиште. Муж и жена морају стално да угађају једно другом и негују интиму, јер без тога брак пропада.”
О васпитању деце
Упозоравао је да се родитељи превише труде око материјалног обезбеђивања деце, а занемарују пример који им дају у кући.
„Не вреди вам да децу учите речима ако у кући стално вичете, псујете или ропћете”, говорио је. Сматрао је да деца најбоље уче гледајући међусобну љубав и поштовање између оца и мајке.
О модерним медијима који краду мир
И пре него што су се појавили паметни телефони, отац Јустин је критиковао седење испред телевизора по цео дан. Говорио је да телевизија уноси немир, страх и разврат у породични дом, заузимајући место које припада заједничком разговору и молитви.
О Причешћу као леку, а не награди
Отац Јустин се као духовник залагао за чешће причешћивање верника. Саветовао је да хришћанин који редовно пости и исповеда се и труди да живи по Јеванђељу, треба да приступа путиру редовно а не само неколико пута годишње.
Причешће је лек за грешне људе, а не награда за безгрешне!
Био је духовник изузетно приступачан и једноставан, прави родитељ који покрива све Христовом љубављу. Његово чувено духовно правило је гласило: „Да би неко био отац, душо, мора неко други да буде син.”
