Predsednik Si Đinping upozorio je u četvrtak svog kolegu Donalda Trampa da bi Kina i Sjedinjene Države mogle ući u „sukob” ako Vašington nepravilno pristupi rešavanju pitanja Tajvana, javljaju svetske novinske agencije.
Si je u četvrtak ujutru uz veliku pompu dočekao Trampa, pre nego što se u razgovorima posvetio detaljima brojnih tačaka neslaganja, sa njihovim globalnim posledicama, od trgovine do Irana, pa time i Tajvana. Pre početka razgovora Tramp je pred kamerama izneo niz pomirljivih izjava, obećavajući „fantastičnu budućnost” za odnose između Sjedinjenih Država i Kine.
„Tajvansko pitanje je najvažnije u odnosima Kine i SAD-a. Ako se zauzme pravilan pristup, odnosi između dve zemlje (Kine i Sjedinjenih Država) mogu ostati uglavnom stabilni. Ako se nepravilno postupi, dve zemlje bi čak mogle doći u sukob”, rekao je Si, koristeći reč na mandarinskom koja ne mora nužno značiti vojni sukob, prenosi AFP.
Kina smatra Tajvan jednom od svojih provincija, koju nije uspela da ujedini sa ostatkom svoje teritorije od kraja Kineskog građanskog rata 1949. godine. Zalaže se za mirno rešenje, ali zadržava pravo upotrebe sile.
Protivi se svakoj akciji za koju smatra da bi ugrozila „ponovno ujedinjenje”, te se protivi američkim isporukama oružja.
Američka politika prema Tajvanu zasniva se na snažnoj vojnoj podršci ostrvu, bez punog priznanja ili otvorene podrške težnjama za nezavisnošću. „Američka strana je više puta potvrdila svoju jasnu i čvrstu podršku Tajvanu”, izjavila je portparolka tajvanske vlade Mišel Li nakon sastanka.
Tajvansko pitanje jedna je od mnogih spornih tačaka u odnosima. To su i trgovinski odnosi, rat s Iranom, pristup retkim zemnim metalima i poluprovodnicima, veštačka inteligencija – sve sporovi sa međunarodnim posledicama.
„Nisu rivali”
„Moramo biti partneri, a ne suparnici”, rekao je Si Trampu tokom sastanka. „Možemo li udružiti snage kako bismo se suočili sa globalnim izazovima i doneli veću stabilnost svetu?”, upitao je, citirajući učenja Tukidid, starogrčkog istoričara koji je teoretisao o riziku od rata kada sila u nastajanju uđe u rivalstvo sa dominantnom silom.
What the hell just happened while Trump was walking with Xi in China? pic.twitter.com/krpHet7w5w
— CALL TO ACTIVISM (@CalltoActivism) May 14, 2026
„Naš današnji sastanak u središtu je pažnje celog sveta. Svet prolazi kroz ubrzane promene kakve nisu viđene više od jednog stoleća, a međunarodni odnosi menjaju se velikom brzinom. Svet je stigao na novu istorijsku raskrsnicu. Pitanje je mogu li Kina i Sjedinjene Američke Države postaviti novi primer odnosa velikih sila, možemo li zajedno odgovoriti na globalne izazove i uneti više stabilnosti u svet te možemo li unaprediti dobrobit naših naroda i zajedničku budućnost čovečanstva gradeći pritom kvalitetne i stabilne bilateralne odnose”, kazao je kineski predsednik Si Đinping.
„Vi i ja poznajemo se već dugi niz godina. Zapravo, nijedan američki i kineski predsednik pre nas nije imao tako dug i blizak odnos. To mi je velika čast. Imali smo odličan odnos i uvek smo dobro sarađivali. Kad god bi se pojavili problemi, zajedno bismo ih rešili. Ja bih pozvao Vas, Vi biste pozvali mene – i svaki put bismo veoma brzo pronašli rešenje. Javnost to možda ne zna, ali uvek smo uspevali da prevaziđemo teškoće. Verujem da je pred nama zajednička veoma uspešna budućnost”, poručio je Donald Tramp.
Pre osam godina Si je Trampa ugostio na večeri unutar Zabranjenog grada – gostoprimstvo kakvo nije doživeo nijedan američki predsednik od osnivanja moderne Kine. Tada su potpisani ugovori vredni više od 250 milijardi dolara, a samo mesec dana kasnije počeo je trgovinski rat. Tramp će ovog puta obići Nebeski hram u kojem su kineski carevi tražili nebeski blagoslov za mir i obilnu žetvu.
Si Đinping se uzdržao od ličnog iskazivanja naklonosti koje retko pokazuje u javnosti, iako je Donald Tramp sredinom aprila izjavio da će ga kineski predsednik u Pekingu „snažno zagrliti”.
Prema američkoj vladi, Donald Tramp namerava da izvrši pritisak na Kinu, ključnog strateškog i ekonomskog partnera Irana – to je zemlja koja uvozi njegovu naftu – da iskoristi svoj uticaj kako bi pomogla u rešavanju krize u Zalivu.
Tramp je uoči puta rekao da kineska pomoć oko Irana nije neophodna, ali analitičari očekuju da će ipak vršiti pritisak na Sija da iskoristi uvoz iranske nafte kako bi Teheran privukao za pregovarački sto. Teheran i dalje insistira da su preduslovi za to prekid neprijateljstava i ukidanje američke blokade.
Dvočasovni sastanak
Američki i kineski predsednik završili su sastanak u Pekingu nakon dva sata. Tramp je potom obišao Nebeski hram u kineskoj prestonici, dok se Si sastao sa američkim poslovnim čelnicima.
Razgovori Sija i Trampa, koji je bio poslednji američki predsednik koji je posetio Kinu 2017. godine, trajali su dvostruko duže od planiranog, javljaju svetske novinske agencije.
Nakon razgovora sa Sijem, Tramp je obišao Nebeski hram, drevni hramski kompleks u zemlji i glavnu turističku atrakciju. Dok se fotografisao ispred zgrada, na pitanje novinara o napretku razgovora odgovorio je rekavši „divno”.
Nakon sastanka sa Trampom, Si se sastao sa američkim poslovnim čelnicima koji prate američkog predsednika u njegovoj poseti. Rekao je da će im se vrata Kine šire otvoriti, a američke kompanije imaće veće mogućnosti u zemlji.
Trgovinska razmena između dveju velesila iznosi 415 milijardi dolara, ali nakon carinskog rata beleži pad od 30 odsto. Tramp očekuje čvrsta kineska obećanja o kupovini američke soje, kukuruza i aviona kompanije Boing. Si zauzvrat traži smanjenje carina i ublažavanje pritiska na kineske tehnološke kompanije.
Dodao je da su američke kompanije u velikoj meri uključene u privredni rast Kine, što koristi obema stranama, izveštava Bi-Bi-Si, pozivajući se na kinesku novinsku agenciju Sinhua.
Trampova delegacija, koja podstiče Kinu da kupuje više američkih proizvoda, uključuje više od desetak izvršnih direktora vodećih tehnoloških kompanija, uključujući Ilon Mask (Tesla), Džensen Huang (Nvidija) i Tim Kuk (Epl).
