Kето дијета већ годинама привлачи пажњу због обећања о брзом губитку килограма, али иза популарног режима исхране крију се и одређени ризици. Стручњаци објашњавају како функционише, коме може помоћи и зашто није идеално решење за свакога. Kето дијета је план исхране са веома високим уделом масти (преко 70%) и изузетно ниским уносом угљених хидрата (мање од 20 грама дневно), уз ограничење протеина на највише 20% калорија.
Осмишљена је 1920-их за лечење епилепсије, а функционише тако што тело доводи у стање кетозе -метаболички процес у којем се уместо шећера за енергију троше масне наслаге. Њена популарност и ефикасност у краткорочном мршављењу произлазе из осећаја ситости који пружа храна богата мастима, што смањује апетит и укупан унос калорија.
Поред губитка тежине, кето дијета помаже у смањењу инсулинске резистенције и контроли дијабетеса, а истраживања показују да до три године може побољшати и факторе ризика за срчана обољења. Такође се истражује њен утицај на ПЦОС, Алцхајмерову болест и акне.
Иако је у краткорочним студијама показано да долази до губитка тежине, истраживања су помешана када је реч о томе да ли кето дијете доводе до већег губитка масти у поређењу са дијетама са већим уделом угљених хидрата. Истраживања такође показују да се, иако долази до губитка масти, догађа и губитак мишићне масе, будући да уносите мање протеина него што бисте иначе уносили – каже Енџи Аш. Због изузетне рестриктивности и избацивања читавих група намирница, већина људи не може дугорочно да је одржава, па се изгубљени килограми брзо враћају ако се не остане у кетози.
Због мањег уноса протеина долази до губитка мишића, што временом може успорити метаболизам и смањити снагу.
Нуспојаве: На почетку се често јављају главобоља, недостатак енергије (тзв. „кето грип“) и затвор услед смањеног уноса влакана. Потреба за строгим праћењем макронутријената може нарушити однос према храни, подстаћи опсесивност и ометати уживање у свакодневним друштвеним догађајима.
Побољшања здравствених показатеља код ове дијете нису ништа већа у односу на друге дијете за мршављење, због чега се не сматра јединим нити најреалнијим путем ка дугорочном здрављу.
„Уобичајена заблуда је да је кето дијета богата протеинима, али вас она заправо ограничава на највише 20 процената укупних калорија из протеина, како би се омогућило да више од 70 процената долази из масти“, каже нутриционисткиња Енџи Аш.
„За особе са дијабетесом утврђено је да кето дијета помаже у смањењу инсулинске резистенције и доводи до боље контроле нивоа глукозе у крви“, каже Палински-Вејд.
