Легендарни српски глумац Павле Вуисић рођен је 10. јула 1926. године у Београду. Иако је остао упамћен као један од највећих глумаца домаће кинематографије, његов живот обележили су бурни догађаји, необични ставови и бројне анегдоте које се и данас препричавају.
Рат, породична судбина и отпор комунистима
Са породицом је до 1941. године живео на Цетињу, а након избијања Другог светског рата преселили су се. Када је Павле напунио 18 година, мобилисан је и упућен на Сремски фронт, одакле се вратио са израженим отпором према комунистима.
Међутим, аверзију према комунистима имао је и пре рата, и то из личних разлога. Његов отац је радио у полицији, а причало се да није желео да ухапси Милована Ђиласа, иако је знао ко је. После ослобођења, један Црногорац га је пријавио новим народним властима, тврдећи да је наводно одговоран за смрт студената током предратних демонстрација, „иако уопште није био тамо“, због чега је био ухапшен.
Крајем четрдесетих година Павле Вуисић радио је као новинар на Радио Београду, али је, према причи коју је испричао својој супрузи Мирјани, био удаљен са тог посла након што је Милован Ђилас, чувши његово презиме током једне посете, наводно рекао да „то држава не може да дозволи“, преноси „Курир“.
Инцидент који му је променио живот
До почетка педесетих година Павле Вуисић студирао је права, али је један необичан инцидент потпуно променио ток његовог живота.
Према наводима, један студент направио је проблем са колегиницом, а иако није познато шта се тачно догодило, претпоставља се да је реч о озбиљном инциденту. Када је за то чуо Вуисић, узео је пластични револвер – играчку, упао у тоалет у којем се налазио поменути студент и глумећи да ће га упуцати, силно га преплашио. У страху, младић је упао у прљави чучавац.
Због овог догађаја Павле Вуисић је избачен са Правног факултета, након чега је одлучио да се окуша у глуми.
Почетак глумачке каријере
Најпре је кратко наступао у панчевачком позоришту, а затим је добио улогу у филму „Чудотворни мач“ из 1950. године, у којем је тумачио лик витеза.
Иако није успео да упише Академију за позоришну уметност, његов таленат брзо је препознат, па је добијао све више мањих филмских улога. Прекретница је уследила 1958. године, када је добио главну улогу лађара Обрада у филму „Три корака у празно“ редитеља Војислава Нановића.
Од тог тренутка његова глумачка каријера кренула је узлазном путањом, иако је, према речима његове супруге Мирјане, управо глуму најмање волео.
„Увек је био ироничан према стварима које је радио. Добио би неки текст, прочитао би га, залупио корице и иронично рекао: ‘Снажна ствар’“, испричала је она за „Недељник“, преноси поменути медиј.
Том приликом открила је и да је Павле младом Жарку Лаушевићу саветовао да „батали глуму, јер није то за човека“. Додала је и да је лично прекуцала Павлову поруку самом себи, у којој је написао:
„Е, па докле ћеш, Пајо, дозвољавати себи бављење једним послом, одвратним и понижавајућим? Докле због лове, од које у ствари никакве користи немаш? Докле???“
Имитирао Тита и збијао шале на Брозов рачун
Иако није волео глуму као професију, Павле Вуисић је обожавао да имитира људе, а нарочито Јосипа Броза Тита.
Према једној анегдоти, на свом сплаву на Сави организовао је свечано отварање тоалета, током којег је имитирао тадашњег председника Југославије. То, међутим, није био једини пут да се нашалио на Брозов рачун.
Једна од најпознатијих анегдота о Павлу Вуисићу догодила се у кафани на Ади. Када су га упитали шта жели, он је затражио – ћебе.
На констатацију конобара да је лето и питање шта ће му ћебе, кратко је одговорио:
– Да прекријем оног на зиду.
При том је показао на Титову слику.
Ипак, посебно се препричава догађај са снимања филма „Битка на Неретви“, којем су присуствовали Јосип Броз Тито и његова супруга Јованка.
Тада је Вуисић, према сведочењима, окупљеној екипи у шали рекао:
– Сад имамо војску, хајде да смакнемо Тита. Ту је војска, сада је најлакше…
У то време оваква изјава била је изузетно озбиљна, али је, упркос томе, Тито, као и многи високи комунистички функционери, изузетно ценио и волео Павла Вуисића.
Како је са сплава одведен код Тита
Према причама које су остале забележене, Павле Вуисић је непосредно пре снимања „Битке на Неретви“ практично „киднапован“ са свог сплава на Ади док је пецао и одведен на пријем код Тита.
Његова супруга Мирјана испричала је да је био обучен потпуно неформално, онако како је иначе боравио на сплаву.
„Он је, наравно, био обучен ‘апа-драпа’, за сплав. Одвели су га на Дедиње и хтели да га лепо обуку. Бунио се и рекао да неће. ‘Ако сте ме узели оваквог, водите ме оваквог’, рекао је. Тито је чуо да се неко буни, повео га са собом и онда су се испричали. Један пријатељ на Ади видео је како га воде, а Павле му је рекао: ‘Слушај, ако некоме будеш причао, не постојиш за мене.’ Било га је срамота што је ишао код Тита“, испричала је Мирјана.
Када је Крцуну рекао шта мисли
Још једна позната анегдота из живота Павла Вуисића везује се за Слободана Пенезића Крцуна.
Током снимања филма „Боље је умети“ 1960. године, Крцун је са породицом посетио „Авала филм“. За вечером је говорио о томе шта све државне власти раде, на шта му је Вуисић добацио:
– Па, докле више? Па, јесте ли урадили нешто? Шта се нас тиче шта ви радите?!
Према наводима „Курира“, Крцуна је ова примедба веома погодила. Иако је некада био шеф Озне, многи су га описивали као емотивног и широкогрудог човека, па је, како се прича, сутрадан чак напустио снимање јер га је критика уметника којег је изузетно ценио дубоко погодила.
Како је Крцун помогао породици Мирјане Вуисић
Иако је породица Мирјане Вуисић била наклоњена четничком покрету, управо је Крцун помогао да се њен отац без последица врати у Југославију.
„Мој отац је отишао у Венецуелу код рођака који су побегли после рата. Био је стручњак за аутомобиле, имао је радњу ауто-делова у Дечанској, а касније је радио у ‘Југоауту’. После бројних путовања решио је да остане у иностранству. Желео је да му се мајка придружи, али је она већ била стара. Када је покушала да га врати у Београд, испоставило се да га највероватније чека затворска казна. Зато сам морала да одем код Крцуна да нам помогне, како отац не би завршио у затвору. И тако је и било“, испричала је Мирјана за „Недељник“.
Титова смрт и распад Југославије тешко су погодили Павла Вуисића
Мирјана Вуисић је открила да је њеног супруга дубоко потресало све што се дешавало у земљи после смрти Јосипа Броза Тита, као и наговештаји братубилачког рата.
Последња жеља Павла Вуисића: Без помпе и далеко од очију јавности
Павле Вуисић је желео да са овог света оде тихо, без велике помпе и јавне пажње. Управо зато су његовој сахрани присуствовали само супруга Мирјана и свештеник.
Занимљиво је да ни свештеник није знао да сахрањује једног од највећих српских глумаца, јер му је Мирјана рекла само име свог супруга – Павле.
Преминуо је 1. октобра 1988. године, а по сопственој жељи није било ни умрлице. Тако, осим лекара и његове супруге, готово нико није знао да је преминуо великан српског глумишта.
Тестамент Павла Вуисића који се и данас препричава
Последња воља Павла Вуисића остала је упамћена по необичном стилу и препознатљивом, оштром хумору.
„Тестамент Павла Вуисића, рођеног од мајке Радмиле и оца Миша, који дана првог новембра 1982. године, при чистој свести и здравога ума саставља ову поруку. Мирјани, жени ми, све што имам за случај да одапнем, остављам, с тим да разумно распрода или отуђи имовину моју, односно своју, а ако не буде у стању да имовином располаже, да то само суд може урадити.
Мирјана, ако после мене остане, има да ме сахрани са свим адетима и честима цркве православне, са шест попова да се пред мојим телом виде и чују. Сахранити ме има у гробницу нашу, говор посмртни или слично да се чуо није. Ових шест попова, које за инат хоћу, да се оно што се око гроба ради, раде и ћуте.“
Павле је потом додао:
„Нека у себи певају. Пошто мислим мрети, што бих и онако све ово писао, још да вас замолим да ми нико никакав говор, нити једне речи не проговори, јер ћу се у гробу преврнути и не само преврнути, већ и устати из гроба да га ноћу морим и да му, њему и свима, колико их је на свету, је**м матер.“
Додатак тестаменту
Накнадно је написао и допуну тестаменту, у којој је дао детаљна упутства о својој имовини.
„Уколико не отуђим пре смрти моју пушку и револвер који су врло скупоцени, да прода моја Сула (Мирјана), али само када се распита о правој цени. Оне две серије жућака и вишка два сребрњака да не продаје на тег (на вагу), већ да се најпре распита о њиховој нумизматичкој вредности. Луле моје (сигурно их има у вредности неколико садашњих милиона) да да Ненаду, свом нећаку, ако установи да он луле стварно воли, од времена до времена пуши на њима, или бар, ако не пуши, ужива гледајући их.“
У наставку је написао:
„Сабље и ножеве, ако није у стању да забоде у дробове комуниста – нека прода или поклони неком ко оружје воли (боље нека прода). Нарочито сабље су скупе, ниједна мање од два милиона садашњих пара. Сабље не давати у комисион, јер узимају велики проценат, него на оглас – једну по једну. Сабље ћу сада сам покушати продати, ако их не продам онда стоји оно горе.“
Његов тестамент, прво љубавно писмо упућено супрузи Мирјани, као и чувене луле, данас се чувају у Музеју српске књижевности у оквиру удружења „Адлигат“.
Како је Павле Вуисић добио презиме
Мало је познато да је презиме славног глумца првобитно било Вујисић, али је слово „ј“ нестало због грешке свештеника који га је крстио у Храму Светог Саве на Славији.
„Поп Шумадинац који је то уписивао, написао је ‘Вуисић’, мислио је, ваљда, ‘шта ће му то ј’, и тако је, у ствари, остало. Још увек су се гледале црквене књиге и, када смо мењали документа 1968. године, упишу нам ‘Вуисић’ по крштеници. Павле после тога дође кући и каже мајци: ‘Ја више немам везе с вама, ја сам Вуисић’“, испричала је Мирјана.
Павле Вуисић је волео и књижевност
Иако је јавност највише памтила Павла Вуисића као глумца, мало је познато да је имао озбиљну љубав према књижевности.
„Интересовање Павла Вуисића за књижевност било је дубоко и озбиљно. Поред права, студирао је неко време и светску књижевност и посвећено писао, али је знао да ће га његов оштар језик више спутати у писању и објављивању него у глуми. Често је цепао и уништавао оно што напише, а ја сам његова дела од њега самог спасавала колико сам могла“, испричала је својевремено његова супруга Мирјана.
Најпознатије улоге Павла Вуисића
Током богате каријере Павле Вуисић одиграо је бројне улоге које су обележиле историју српске и југословенске кинематографије. Најупечатљивије роле остварио је у филмовима и серијама „Маратонци трче почасни круг“, „Камионџије“, „Ко то тамо пева“, „Салаш у Малом Риту“, „Повратак отписаних“, „Битка на Неретви“, „Мајстор и Маргарита“, „Отац на службеном путу“ и „Живот је леп“, оставивши неизбрисив траг у домаћој култури.
