Јелена Пејковић, директорка у „Шнајдер електрику“ и стручњак за дата центре, објаснила је за РТС који су пресудни фактори за избор места изградње дигиталних градова кључних за вештачку интелигенцију – и где је у тој једначини клима, а где економија. Дата центри за вештачку интелигенцију се масовно граде и просто „гутају“ струју, која се међутим, у огромној мери, и до 40 одсто, не користи за рад суперкомпјутера, него за њихово хлађење.
Зато је разумљиво да компаније проналазе енергетски све ефикасније технологије против прегоревања сервера, „усијаних“ услед све амбициознијих улагања у трци за доминацију у ВИ.
Међутим, мање је разумљиво, барем лаицима, да се дата центри и фабрике чипова граде у пустињама – пре свега у Америци, али и у Кини. На пример, „Гугл“, „Мајкрософт“, „Епл“, „Тесла“, „Тракт“, „Свич“ и други већ управљају, граде или проширују огромне објекте у пустињи савезне државе Неваде, унутар индустријских паркова већих од града Детроита.
На другом крају планете, Кина гради дата центре за ВИ у удаљеној пустињи Гоби (или Шамо).
Да ствари буду компликованије, у исто време се као пожељно место за изградњу тих погона вештачке ингелигенције помињу и крајеви са поларном климом, што се, опет из лаичког угла, чини очекиваним.
Дата центар на Исланду
У игри је и Гренланд. Бивши званичник прве администрације америчког председника Доналда Трампа планира пројекат дата центра вредан више милијарди долара у забаченом кутку леденог острва.
Чак се спекулисало, у јеку кризе изазване америчким претензијама према данској територији, да је један од разлога за неуобичајен однос према савезнику велика енергетска уштеда коју би донела изградња постројења у средини са поларним температурама.
Где је клима, а где економија
Јелена Пејковић, директорка у „Шнајдер електрику“ и стручњак за дата центре, рекла је за РТС да је хладнија клима свакако погодна, пошто је хлађење ефикасније и јефтиније, али ситуација се ипак мења.
„Сада са преласком на liquid cooling (течно хлађење), са преласком на AI дата центре, веће густине, веће потрошње, и тај liquid cooling који функционише у затвореним петљама, где се кроз специјализоване цевчице расхладни флуид доводи до нивоа чипа и одатле се скида топлота, он није у истој мери завистан од спољашње температуре“, објаснила је Пејковић.
