Рањеног Пеђу Леовца десетар Саша Цветковић и ја носили смо два километра до санитетског возила. Због напада НАТО агресора и минобацача ОВК није могло да се дође до карауле Морина. Очи му отворене, давао је знаке живота, рекао је Дејан Радојевић, саборац Предрага Леовца.
Спустили смо носила покрај санитета, раскопчали му борбени прслук, панцир, кошуљу, тражили смо улазну рану метка. Била је у пределу врата и левог рамена, али излазну нисмо могли да нађемо. Заувек ћу памтити Леовчево отварање очију, полублаги осмех, затварање очију, испуштање душе… Издахнуо ми је на рукама.
Откривање споменика Пеђи Леовцу у родним Пљевљима
Потпоручнику Предрагу Леовцу, команданту интервентног вода 53. граничног батаљона, на Видовдан ће у родним Пљевљима бити свечано откривен споменик. Навршило се четврт века од страдања српског витеза са Кошара. Имао је 23 године кад се преселио у Царство Небеско 14. априла 1999.
Програм откривања споменика
Још један Видовдан ће доћи и бити описан заиста као дан када видајући ране рода свога кроз сећање на Див јунаке и њихова дела провиђамо и времена која долазе испред нас.
Општина Пљевља, Културни центар “Предраг Пеђа Леовац” и „Света Србија“ , организују 28. јуна 2024. године, обележавање Дана Јунака откривањем споменима јунаку са Кошара потпручнику Предрагу Пеђи Леовцу.
View this post on Instagram
Програм:
17:00 Литија кроз Град Пљевља
18:00 Откривање споменика у парку Водице и програм у ком учествују између осталих: гуслар Никола Тошић, етно музички састав Фенечки бисери, извођач традиционалне музике Бранка Зечевић
21:00 Концерт на централном Пљеваљском тргу реп састава Београдски синдикат
Зечевићева је песму „Знаш ли рећи ко је Пеђа, управо посветила овом великом хероју са Кошара. Кроз песму ову песму, Бранка је посебну пажњу скренула на то колико је битно да се сећамо наших јунака који су положили свој живот за нашу отаџбину. Спот песме је приказан кроз реалне детаље и мученичку смрт нашег хероја.
Симбол епске битке
О херојству овог младића, једном од симбола епске битке, говори нам Дејан Радојевић, његов саборац, а данас свештеник СПЦ у Горњој Горевници код Чачка. Ступио је на југ Србије као редовни војник и распоређен је у јединицу на чијем је челу стајао већ славом овенчан, тек неку годину старији официр. Судбина их је заувек везала.
Потпоручника сам упознао 28. јануара 1999, када се вратио након рањавања. Он је 27. октобра 1998. упао у минско поље између караула Ћафа Прушит и “Дејан Радановић”. Ишао је у заседу. Гелер од мине му је оштетио лице и вилицу. На једном папиру је својом крвљу нацртао мапу тог минског поља. Пребачен је хитно на ВМА. Иако се није опоравио, на свој захтев излази у јануару, проводи десетак дана у Пљевљима и враћа се у јединицу у Ђаковицу – казује Радојевић.
Родитељима је рекао: “Морам да се вратим, мој интерветни вод је остао у Ђаковици, не знам ко их води и не знам да ли ће их сачувати живе!” Није хтео да задужи ниједну другу пушку, већ је хтео само своју, па се вратио у минско поље где је и рањен!
У сваки задатак је ишао спреман и до танчина
Леовац, Цветковић и ја смо отишли тамо. Користио је ону мапу исцртану крвљу. Ту пушку носио је до погибије.
Радојевић каже да је потпоручник Леовац био човек с којим није било шале:
У сваки задатак је ишао спреман и до танчина објашњавао како ми треба да се понашамо. Био је правичан, али веома строг и директан. Такав официр са таквим понашањем једино је могао да сачува своје војнике. Пушку коју је носио успео је да извуче уговорац Златко Костић и налази се у музеју код породице Леовац у Пљевљима.
10. априла ујутру успевају да се пробију до Кошара
Интервентни вод под Леовчевом командом обављао је дужности у рејону караула Ћафат Прушит, Годен и “Дејан Радановић”, а 10. априла ујутру успевају да се пробију до Кошара и са војницима из карауле поврате гранични камен Ц4 (Маја глава) од албанских терориста.
-Полажај смо држали до вечерњих сати, остали смо без хране и муниције. Цео дан су се водиле борбе. Успешно смо одолевали нападима терориста, којих је било између 300 и 500. Нас знатно мање, 15 војника са карауле Кошаре и 32 интервентног вода. Не дао бог никоме! – каже Радојевић.
Тада му је Леовац издао наређење да са војником Симом Поповићем оде на караулу Морина по муницију и храну. Упали су у заседу на месту званом Шкоза. Албанци су пробили обруч и ушли на територију Југославије. Радојевић тада бива рањен, Поповић гине, али и војници са Морине Иван Богосављевић и Радиша Илић.
Интервентни вод није издржао притисак на Ц4 и морали су да се повуку у село Батуша. Потпоручник 13. априла добија наредбу од пуковника Милана Котура да крене у заузимање Маја главе.
-Свима нам је рекао: “Не желим да вас водим у сигурну смрт, ако неко треба да да свој живот, онда сам то ја!” Ми смо се побунили, али он је био човек строг, прек, али 100 одсто правичан, човек који је у сваку акцију ишао први, није дозволио да иједан војник буде испред њега.
Наредног дана, 14. априла, Леовац са добровољцима, резервистима и уговорцем Златком Костићем креће са Врбе према Маја глави. Наредио је свом интревентном воду да му чувају леђа и да буду 400 метара иза њега.
Наишли су на 500 припадника ОВК. Испалио је први метак, па други, погађа га снајпер, метак кида ланчић с крстићем, који је Костић узео и касније предао породици. Резервисти и добровољци спуштају Леовца, преузимамо га Цветковић и ја. Носили смо га до санитета… Погођен је малим калибром 5.56. Колико се само жртвовао да би нас војнике сачувао и да би нас живе вратио кући!
Огроман значај, додаје Радојевић, имаће овај споменика хероју, јер не смеју да се забораве они који су животом бранили отаџбину и веру.
Важно је да хероје чувамо од заборава
На Видовдан наступамо у Пљевљима након литије и откривања споменика. Задужени смо за тај музички део програма, извешћемо десетак песама из патриотског циклуса. Важно је да ценимо наше хероје и њихове подвиге из свих ратова, поготово што је српски народ увек водио одбрамбене ратове и бранио свој народ. Важно је да се одржава јединство српског народа у Црној Гори, Србији, Републици Српској – рекао је за Курир Феђа Димовић из Београдског синдиката.
Догађај од огромног значаја
Епископ милешевски Атанасије Ракита, који ће предводити литију, рекао је за Курир да откривање споменика има огроман значај:
-То треба да нас подсећа на главне одреднице хришћанског понашања. Христос је рекао: “Љуби Господа и ближњега свога као и себе самога.” Леовац и други хероји су своје животе дали, принели на дар Богу за јеванђелске врлине. Овај свет, све више се и убедљивије види, може опстати само на Христовим принципима и само свети и мудри људи могу спасти овај свет од колапса, хаоса, нереда, зла…
Леовац је бесмртни јунак, сећамо се и Вула Тешовића
Председник општине Пљевља Дарио Вранеш рекао је за Курир да је Предраг Пеђа Леовац бесмртни јунак:
Он је Пљевљак, херој, ушао је у уџбенике за историју у Србији, а надам се да ће и у Црној Гори. Пљевља су коначно дочекала да могу да му се на овај начин одуже! Улица у којој је живео носи његово име, а постоји и културни центар. Ми смо све ово заједнички и у сарадњи с дугима урадили, уз подршку донатора.
На Кошарама је погинуо и Вукоман Вуле Тешовић из села Брвенице у Пљевљима и у петак ћемо у 11 часова открити плочу са његовим именом, а једна улица носиће његово име.
