Прошле ноћи Опсерваторија Вера К. Рубин започела је амбициозан пројекат који ће током наредне деценије забележити сваку значајнију промену на ноћном небу, стварајући најдетаљнији филм свемира икада снимљен.
Током неколико ноћи телескоп ће прегледати читаву небеску полулопту видљиву са свог планинског врха у Чилеу, користећи највећу дигиталну камеру икада изграђену, а затим ће исти поступак понављати изнова и изнова током читаве деценије.
Већ у првој години рада овај пројекат ће генерисати више података него сви претходни оптички телескопи заједно. Систем ће бележити све – од астероида који лутају Сунчевим системом и експлозија звезда до раста удаљених галаксија – а подаци ће непрекидно пристизати астрономима широм света.
Годину дана припрема за почетак великог истраживања
Рубин је своје „џиновско око“ ка свемиру отворио пре нешто више од годину дана, када су у јуну 2025. године објављене прве фотографије. Од тада су инжењери усавршавали систем како би опсерваторија могла да функционише непрекидно и рутински, прегледајући небо из ноћи у ноћ без прекида.
„Невероватно је колико је труда толиког броја људи потребно да би све функционисало како треба“, каже астроном Ерик Белм са Универзитета Вашингтон, научни руководилац система који обавештава астрономе сваки пут када телескоп уочи нешто ново или променљиво на небу.
„Видети како се све то повезује и коначно почиње истраживање заиста је узбудљиво.“
Телескоп који не мирује
Изграђена средствима Националне научне фондације САД и Министарства енергетике, уз укупну вредност од око 800 милиона долара, опсерваторија Рубин осмишљена је тако да непрестано претражује небо, уместо да се задржава на појединачним објектима по захтеву истраживача.
Њено примарно огледало пречника 8,4 метра обухвата део неба чак 45 пута већи од пуног Месеца. Камера величине аутомобила, са 3.200 мегапиксела, способна је да се за само неколико секунди усмери ка следећем делу неба и током једне ноћи направи до 1.000 снимака, производећи око 20 терабајта података.
Десет милиона упозорења сваке ноћи
Када год астероид пројури небом, звезда експлодира или неки удаљени објекат нагло посветли или избледи, Рубин ће послати упозорење астрономима за нешто више од једног минута, омогућавајући брза додатна посматрања.
Очекује се да ће систем временом производити чак 10 милиона оваквих упозорења сваке ноћи.
Истовремено, научници ће годинама слагати и комбиновати снимке како би направили дубоку и изузетно детаљну космичку мапу са око 200 милиона звезда у и око Млечног пута, као и око 20 милијарди удаљених галаксија.
Ова мапа омогућиће истраживање расподеле невидљиве тамне материје око које се формирају галаксије, али и проучавање мистериозне тамне енергије која убрзава ширење свемира.
Први снимци већ донели изненађења
И пре почетка главног истраживања, Рубин је успео да задиви астрономе. На првим снимцима откривено је чак 2.000 нових астероида.
Тим који је предводила Сара Гринстрит са Универзитета Вашингтон анализирао је податке и показао да су неки од њих такозвани „ултрабрзи ротатори“. Један од откривених астероида окреће се око своје осе сваких 1,9 минута.
„То је најбрже ротирајући велики астероид икада откривен“, истиче Гринстрит.
Очекује се да ће Рубин пронаћи још милионе нових астероида, укључујући око 90.000 нових објеката који пролазе близу Земље и који би потенцијално могли представљати опасност за нашу планету.
Потрага за мистериозном Деветом планетом
Један од најзанимљивијих циљева опсерваторије јесте могућност открића такозване Девете планете, великог небеског тела за које се претпоставља да се налази далеко иза Нептуна.
Постојање ове планете први пут је предложено 2016. године на основу њеног могућег гравитационог утицаја на орбите других објеката у спољашњем делу Сунчевог система.
„Директна фотографија била би фантастичан завршетак целе саге“, каже Константин Батигин са Калифорнијског технолошког института.
Откривање удаљених експлозија у свемиру
Рани подаци показали су и изузетну способност Рубина да открива краткотрајне космичке појаве на великим удаљеностима.
Игор Андреони са Универзитета Северне Каролине и његове колеге пронашли су осам кандидата за супернове, као и необично удаљене нове – ерупције на површинама мртвих звезда које поново сакупљају материју из своје околине.
„То нам је потпуно променило начин размишљања. Проналазимо нове на удаљеностима десет или двадесет пута већим него што смо навикли“, каже Андреони.
Мистериозни објекат мањи од Сунца
У новембру 2025. године Рубин се укључио у потрагу за извором необичног сигнала гравитационих таласа.
Детектори су регистровали таласе у простор-времену настале приликом судара два компактна објекта, од којих је један имао масу мању од масе Сунца. Према постојећим теоријама, такво тело не би могло бити ни црна рупа ни неутронска звезда.
Након што је више телескопа почело потрагу за видљивим трагом овог догађаја, прикључио се и Рубин. Од више од 450 потенцијалних кандидата ниједан није потврђен, а природа мистериозног објекта остала је непозната.
„Подаци Рубина били су изузетно вредни јер су били много дубљи и омогућили су посматрање далеко слабијих објеката него код других телескопа“, каже Ноа Франц са Универзитета Аризона.
Мапирање галаксија и борба тамне материје и тамне енергије
Потпуна космичка мапа настајаће постепено.
„Прва година неће бити нарочито добра за проучавање веома слабих објеката, али како се подаци буду акумулирали током десет година, квалитет ће постајати све бољи“, објашњава Арон Романовски са Државног универзитета Сан Хозе.
Он и његове колеге већ су искористили ране податке за откривање кандидата за ултрадифузну галаксију – једну од изузетно бледих и готово невидљивих галаксија за које астрономи верују да су распрострањене широм свемира.
Неке од њих изгледају као да су препуне тамне материје, док друге показују њен готово потпуни недостатак, што представља једну од великих загонетки савремене астрономије.
Будућа дубока посматрања откриће безброј нових галаксија и помоћи научницима да разумеју њихово настајање током космичке историје. Истовремено ће омогућити и прецизније праћење односа између тамне материје и тамне енергије током развоја свемира.
Највећа открића тек долазе
Сандрин Томас, помоћница директора која је предводила тим задужен за припрему телескопа, истиче да су резултати до сада већ веома узбудљиви.
„Зато не можемо више да задржавамо ове податке“, каже она.
Док камере настављају да снимају без престанка, Ерик Белм са нестрпљењем очекује будућа открића.
„Највећа открића тек долазе“, поручује он.
