Западна Европа се гуши у екстремном топлотном таласу који је већ изазвао више од 40 смртних случајева у Француској и подигао температуре изнад 40 степени у неколико региона.
Овај временски феномен подстакнут је такозваном „омега блокадом“ – атмосферском конфигурацијом у којој маса топлог ваздуха остаје заробљена изнад истог подручја данима, што погодује опасним температурама и сувом времену.
Омега блокада је добила име по облику грчког слова Ω (омега), због избочине топлог ваздуха високог притиска која се налази позиционирана између два хладнија система ниског притиска, пише Reuters.
Како се формира омега блокада?
Елемент „блокирања“ односи се на начин на који подручје високог притиска топлог ваздуха остаје заробљено. У нормалним условима, млазна струја стално носи временске системе од запада ка истоку. Међутим, током омега блокаде, овај ток је поремећен:
- Скретање струје: Млазни ток може драматично скренути ка северу и југу, изолујући системе притиска.
- Стагнација ваздуха: Слабији водећи ветрови и температурни контрасти у атмосфери доприносе овим спорокретним, блокираним обрасцима.
- Резултат: Топао, стајаћи ваздух остаје заробљен изнад истог подручја. Омега блокаде обично трају између три и десет дана, али могу потрајати и неколико недеља.
Испод подручја високог притиска у центру, услови постају топли и суви. Висок притисак такође спречава стварање облака, што резултира ведрим, сунчаним небом које омогућава додатан пораст температуре. Овакви услови тренутно прже Француску и Шпанију, где су температуре прешле 40 степени Целзијуса.
Разлике у регионима: Где је топло, а где влажно?
Региони у подручјима ниског притиска који окружују топлотни талас су, у међувремену, склонији хладнијим и влажнијим условима.
Велика Британија се, на пример, налази на самој граници између система високог притиска и хладнијег ваздуха са северозапада. Према подацима британске Метеоролошке службе, ово ствара интензивну топлоту на југу и истоку, али и хладније, влажније услове на северу и западу земље.
Какве везе овај феномен има са климатским променама?
Научници још нису постигли потпуни консензус о томе како тачно климатске промене утичу на учесталост самих феномена блокаде. Међутим, глобални научни консензус поводом једне ствари је потпуно јасан: климатске промене директно повећавају учесталост и интензитет топлотних таласа.
- Глобално загревање: Емисије гасова са ефектом стаклене баште, углавном од сагоревања угља, нафте и гаса, загрејале су планету за 1,3°C у поређењу са прединдустријским периодом.
- Виша полазна тачка: Ова виша основна температура значи да топлотни таласи аутоматски достижу много екстремније температуре.
Европа тренутно доживљава топлотне таласе који су за два до четири степена топлији него што би били без загревања изазваног људским деловањем, изјавила је Клер Барнс, истраживачка сарадница за екстремне временске услове и климу на Империјал колеџу у Лондону.
Као резултат тога, када се догоде атмосферски феномени попут омега блокаде, крајњи талас врућине бива знатно интензивнији и опаснији по здравље.
