Најновије ПИСА тестирање за 2025. годину потврдило је забрињавајући пад образовног нивоа петнаестогодишњака широм Западне Европе. Истраживање које мери примену школског знања из читања, математике и природних наука у реалном животу показује да је скоро трећина ове генерације у Немачкој, Француској, Холандији и Финској остала без основне функционалне писмености. Иако је Велика Британија успела да одступи од овог негативног тренда, већи део континента бележи континуирани пад компетенција који траје још од 2018. године.
Стручњаци наглашавају да је пандемија само убрзала негативне процесе, док стварни узроци леже у дубоким структурним проблемима образовних система. Хронични недостатак наставног кадра, учестале реформе курикулума које занемарују темељне вештине, социјална сегрегација и све веће неједнакости кључни су фактори ове кризе. Поред системских пропуста, значајан негативан утицај има и прекомерна употреба паметних телефона међу младима, која драстично смањује концентрацију и урушава способност дубинског читања у корист површног прегледања дигиталних садржаја.
Немачка је забележила свој најлошији резултат од почетка ПИСА тестирања. Координатор немачког истраживања Самуел Грајф упозорава да све већи број младих не поседује елементарне вештине за животно сналажење и тржиште рада, истичући да су друге земље много успешније у одвајању школског успеха од породичног порекла. Подаци јасно указују на снажну везу између социоекономског статуса и образовног постигнућа, будући да висок ниво компетенција остварује свега два одсто ученика из породица са ниским приходима, у поређењу са чак четвртином деце из имућнијих домаћинстава.
Забрињавајући тренд није заобишао ни друге развијене европске државе. Холандија бележи историјски минимум, посебно у читалачкој писмености, где чак 39 одсто ученика нема основне вештине за функционисање у савременом друштву, што је тамошње министарство оценило као трајни структурни проблем. У Француској су резултати такође оцењени као алармантни услед недовољних улагања и дубоких друштвених разлика, док фински стручњаци након пада у математици и читању позивају на хитну прилагођавање наставних планова савременим друштвеним околностима.
