Медији су објавили наводни споразум од 14 тачака између САД и Ирана који предвиђа трајни прекид рата, укидање блокада и велики план обнове Ирана.
Према документу, Иран и САД, заједно са савезницима укљученим у актуелни рат, прогласили би тренутни и трајни завршетак рата на свим ратиштима, укључујући и Либан, те би се обавезали да више неће покретати непријатељске акције једни против других.
Споразум предвиђа међусобно поштовање суверенитета, наставак преговора о коначном споразуму у року од највише 60 дана, укидање америчке поморске блокаде, обнову бродског саобраћаја, повлачење америчких снага из околних подручја након коначног споразума, изузећа за извоз иранске нафте, ослобађање замрзнуте иранске имовине, као и план економске обнове Ирана вредан најмање 300 милијарди долара.
Иран би у документу поновио да никада неће производити нуклеарно оружје, док би питање обогаћеног нуклеарног материјала и остала питања везана за нуклеарни програм била решена у коначном споразуму.
До тада би обе стране задржале постојеће стање: Иран у свом нуклеарном програму, а САД у санкцијама и војном распореду у региону. Коначни споразум требало би да буде потврђен обавезујућом резолуцијом Савета безбедности Уједињених нација.
Овако постављен споразум делује као значајан добитак за Иран.
Техеран би добио укидање поморске блокаде, обнову извоза нафте, приступ замрзнутој имовини, перспективу укидања санкција и план економске обнове вредан најмање 300 милијарди долара, док се од њега у овој фази тражи тек поновно потврђивање да неће производити нуклеарно оружје, одржавање постојећег стања у нуклеарном програму до коначног договора, те отварање мореуза за све бродове у року од 30 дана, наводи Ал Арабија Инглиш.
Споразум у 14 тачака
У наставку следи свих 14 тачака споразума:
- Исламска Република Иран и Сједињене Америчке Државе, заједно са својим савезницима у актуелном рату, потписивањем овог меморандума о разумевању проглашавају тренутни и трајни завршетак рата на свим ратиштима, укључујући Либан, те се обавезују да од сада неће покретати непријатељске акције једни против других нити претити или користити силу. Коначни споразум потврдиће одредбе овог члана и свих преосталих чланова.
- Иран и САД обавезују се да ће поштовати међусобни суверенитет и територијални интегритет, те да се неће мешати у унутрашње послове друге стране.
- Иран и САД обавезују се да ће преговарати и постићи коначни споразум у року од највише 60 дана, уз могућност продужења уз обострану сагласност.
- Одмах након потписивања меморандума САД ће укинути поморску блокаду, спречити свако ометање Исламске Републике Иран и у року од 30 дана обновити поморски саобраћај у пуном капацитету, на ниво пре рата. САД се такође обавезују да повуку своје снаге из околних подручја у року од 30 дана након коначног споразума.
- Након потписивања меморандума Иран ће одмах предузети кораке да се у року од 30 дана обнови промет трговачких бродова из Персијског залива према Оманском мору и обрнуто, на ниво пре рата, уз уклањање техничких препрека и неутрализацију мина.
- САД се обавезују да ће, заједно са регионалним партнерима, израдити свеобухватан план обнове и економског развоја Ирана, уз обезбеђено финансирање од најмање 300 милијарди долара. Механизам спровођења биће дефинисан у року од 60 дана као део коначног споразума.
- САД се обавезују да ће, према распореду договореном у коначном споразуму, укинути све врсте санкција против Ирана, укључујући резолуције Савета безбедности УН, одлуке Међународне агенције за атомску енергију, као и све једностране америчке санкције, примарне и секундарне.
- Иран понавља да никада неће производити нуклеарно оружје. Иран и САД договорили су да ће питање обогаћеног материјала и остала питања повезана са нуклеарним програмом, укључујући иранске нуклеарне потребе, бити решена коначним споразумом.
- До постизања коначног споразума обе стране задржавају постојеће стање: Иран задржава тренутни нуклеарни програм, а САД неће уводити нове санкције нити јачати војно присуство у региону.
- САД се обавезују да ће одмах након потписивања меморандума, па све до укидања санкција, америчко Министарство финансија издавати изузећа за извоз иранске сирове нафте, петрохемијских производа и њихових деривата, као и за повезане услуге попут банкарских услуга, осигурања и транспорта.
- САД се обавезују да ће, у складу са напретком преговора, ослободити замрзнута или ограничена средства и имовину Ирана и ставити их на потпуно располагање. Та средства ће, без обзира на то где се налазе, бити доступна за коришћење према одлукама Централне банке Ирана, уз издавање свих потребних дозвола и лиценци.
- Иран и САД договорили су успостављање механизма за надзор успешне реализације коначног споразума и будућег поштовања свих преузетих обавеза.
- Након потписивања меморандума, те након што Иран добије гаранције о почетку спровођења чланова 4, 5, 10 и 11 и наставку њихове примене, Иран и САД улазе у преговоре о коначном споразуму искључиво у вези са преосталим члановима.
- Коначни споразум биће потврђен обавезујућом резолуцијом Савета безбедности Уједињених нација.
Најзанимљивији детаљ: Фонд од 300 милијарди долара
Приватни фонд од 300 милијарди долара, осмишљен за подстицање улагања у Иран, предвиђен је оквирним споразумом између САД и Ирана, а више од половине тог износа већ је обезбеђено, рекао је за Ројтерс извор директно упознат са споразумом.
Фонд је осмишљен како би обема странама пружио економски подстицај за склапање коначног споразума о окончању рата, рекао је извор који је говорио под условом анонимности јер план још није објављен док се Вашингтон и Техеран припремају за потписивање у петак. Постојање фонда је већ раније објављено, али Ројтерс први пут открива да је више од половине износа већ обезбеђено и да ће се у потпуности састојати од средстава приватног сектора.
Амерички и ирански званичници изјавили су у недељу да су се договорили о оквиру за окончање рата, који је започео нападом америчких и израелских снага на Иран 28. фебруара. Договор подразумева прекид америчке блокаде Ирана и поновно отварање Ормуског мореуза, кључне руте снабдевања нафтом и гасом широм света.
Нови фонд је приватно инвестиционо средство, а не програм обнове или репарација и неће укључивати никакав државни новац или субвенције, рекао је извор, додајући да су се компаније са седиштем у САД, арапским државама Персијског залива, Азији, Јужној Америци и Африци сложиле да обезбеде финансирање. Извор је навео да обећана улагања обухватају енергетику, логистику, производњу и транспорт.
Иран тражи репарације као услов за мир
Амерички председник Доналд Трамп у среду се успротивио било каквој карактеризацији фонда као америчке инвестиције.
„Ми не улажемо, не дајемо ни 10 центи“, рекао је Трамп у покушају да заштити имиџ, додајући да то не тражи ни од земаља Персијског залива да улажу.
„Рекао бих да то неће радити неко време док не утврде понашање. То је ствар понашања, али ми не улажемо“, рекао је, у свом препознатљиво нејасном стилу, на маргинама самита Г7 у Француској.
Портпаролка Беле куће раније је истакла интервју за Си-Би-Ес са потпредседником Џеј Ди Венсом у којем је рекао да би Иран могао добити приступ фонду за обнову од 300 милијарди долара који подржавају заливске земље ако се буде придржавао споразума. Дакле, фонд би требало да буде нека врста полуге за контролу даљег понашања Ирана, или га бар тако желе представити како не би признали губитак у односима са Ираном.
Високи ирански извор рекао је за Ројтерс да је Техеран првобитно тражио 400 милијарди долара одштете за ратну штету од САД, али је Вашингтон саопштио да то неће исплатити. Тада се појавила идеја о фонду, који ће се звати Фонд за обнову и развој.
Механизам предвиђа допринос регионалних земаља на различите начине, рекао је ирански извор. То укључује обезбеђивање зајмова, успостављање кредитних линија или директно финансирање обнове локација оштећених у рату, укључујући објекте као што су челичана Мобаракех, рафинерије, аеродроми и, шире гледано, инфраструктура погођена сукобом.
Богатство Ирана
Упркос величини државе и њеним ресурсима, мало је страних улагања у Иран од исламске револуције. Иран, једна од највећих економија Блиског истока, у последње четири деценије није привукао готово никакве значајне стране директне инвестиције, а иза тога стоје узастопни таласи америчких и међународних санкција.
Земља има друге највеће доказане резерве природног гаса на свету и четврте највеће доказане резерве нафте.
Такође има младо, образовано становништво од више од 92 милиона људи, разноврсну индустријску базу и значајан неискоришћени потенцијал у секторима од петрохемије и рударства до туризма и пољопривреде.
Инвестициони фонд је потпуно одвојен од паралелног преговарачког процеса о укидању америчких санкција и ослобађању иранске државне имовине замрзнуте у иностранству, рекао је извор упознат са споразумом, описујући та два као засебна финансијска механизма са различитим сврхама и временским оквирима.
Фонд неће бити основан нити ће постати оперативан док се не постигне коначан и задовољавајући договор. Меморандум о разумевању, након потписивања, намењен је структурирању процеса током наредних 60 дана.
„Биће формиран тек након што се потпише коначни споразум“, рекао је извор. „Током тих 60 дана администратори фонда сарађиваће са Иранцима и инвеститорима на планирању и одређивању обима пројеката.“
У понедељак је у интервјуу за Си-Би-Ес Венс изјавио да би Иран могао добити приступ фонду за обнову од 300 милијарди долара који подржавају заливске државе ако се буде придржавао споразума са Вашингтоном, укључујући демонтажу свог нуклеарног програма, уклањање залиха обогаћеног уранијума и прихватање строгог режима инспекција и контроле спровођења споразума.
Извор није навео како ће се фондом управљати нити ко ће њиме управљати, напомињући да кључни детаљи тек треба да буду разрађени.
Извор је међу онима који су преузели обавезе навео компаније из Јужне Кореје, Јапана, Сингапура, Малезије и САД, али је одбио да достави свеобухватан списак.
Меморандум на 60 дана је оквирни, а не коначни споразум, а очекује се да ће амерички и ирански преговарачи током тог периода радити на више области, укључујући нуклеарна питања, санкције и регионална безбедносна питања.
