Стручњаци упозоравају да нови мировни план између САД и Ирана може успети само ако Сједињене Државе превазиђу три велика изазова. Иран би морао да пристане на строже међународне инспекције, Међународна агенција за атомску енергију (ИАЕА) морала би да реши своје финансијске проблеме, а Бела кућа би требало да се ослони на стварне нуклеарне стручњаке уместо на инвеститоре у некретнине повезане са председником Доналдом Трампом, пише амерички лист Дифенс ван, који је консултовао неколико стручњака о овој теми.
Док су се америчке и иранске дипломате у понедељак састајале у Швајцарској, чинило се да нису могли да се сложе ни око тога постоји ли договор о инспекцијама. Амерички потпредседник Џеј Ди Венс изјавио је да су Иранци пристали да омогуће повратак инспектора ИАЕА како би надгледали нуклеарни материјал и истраживачке активности. Ирански званичници одбацили су такве тврдње и поручили да ништа слично није договорено.
Пауза у надзору ствара опасне пропусте за нуклеарни програм Ирана
Стручњаци сматрају да ИАЕА има довољно техничког знања да поново успостави ефикасан систем инспекција ако Иран на њих пристане, али само под условом да у процес буду укључени и амерички стручњаци за нуклеарну безбедност. Такав задатак данас би био знатно сложенији него 2015. године, када је Техеран у оквиру споразума ЗКСПО (Заједнички свеобухватни план акције), који су склопили администрација Барака Обаме и међународни партнери, прихватио шири међународни надзор и строга ограничења развоја нуклеарног програма.
Након што се Трампова администрација нагло и једнострано повукла из споразума, Иран је постепено почео да ограничава приступ инспектора подацима и постројењима. Због таквог прекида у надзору, инспектори би данас морали да крену без јасне слике о количини нуклеарног материјала којим Иран располаже, као и без поузданих података о броју центрифуга и друге опреме за обогаћивање уранијума.
Постоји стварна опасност да је Иран преместио центрифуге на непријављену локацију и да ИАЕА не зна где се ти уређаји налазе, рекла је новинарима Келси Давенпорт, директорка за политику неширења нуклеарног оружја у Удружењу за контролу наоружања. Она упозорава да су ирански производни капацитети такви да су могли произвести, и вероватно јесу произвели, више центрифуга него што их је било инсталирано у Натанзу и Фордову, два снажно утврђена постројења за обогаћивање уранијума која су САД бомбардовале прошлог лета. Један од кључних задатака ИАЕА биће управо сарадња са Ираном како би се утврдило где се ти уређаји тренутно налазе.
Слично тврди и Метју Шарп, виши сарадник МИТ-овог Центра за политику нуклеарне безбедности, који је упозорио да ће агенцији бити врло тешко да пружи било какво јемство да Иран не располаже непријављеним капацитетима за обогаћивање уранијума изван постројења која су била мета прошлогодишњих напада. Шарп истиче да уколико постоје разлике између количине материјала коју Иран сада пријављује и онога што је ИАЕА последњи пут евидентирала пре више од годину дана, на пример ако је део материјала закопан или на неки други начин недоступан, биће веома тешко утврдити шта се заправо догодило.
Ерик Бруер, заменик потпредседника Програма безбедности нуклеарних материјала организације НТИ, истакао је да ИАЕА располаже такозваним Додатним протоколом, који јој омочава тражење материјала и опреме који су можда уништени током напада или скривени од међународног надзора. Међутим, он је упозорио да тај протокол мора бити саставни део сваког будућег споразума ако се жели осигурати ефикасан систем инспекција. Према мишљењу стручњака, данашњи инспектори могу се ослонити на напредне сателитске снимке, обавештајне податке из отворених извора и алате вештачке интелигенције, али ништа не може заменити директне инспекције на терену.
Финансијска криза у ИАЕА: Недостатак новца угрожава безбедност
Додатни проблем представља финансијско стање у ком се налази Међународна агенција за атомску енергију. Генерални директор ИАЕА Рафаел Маријано Гроси раније је овог месеца упозорио управни одбор да агенцији недостаје 250 милиона евра заосталих обавезних доприноса. Такође је напоменуо да, уколико средства не буду уплаћена до средине августа, агенција неће моћи да исплаћује ни плате, а камоли да финансира кључне операције на терену.
Шарп је такав сценарио описао као катастрофу коју су Сједињене Државе саме проузроковале. ИАЕА је досад углавном била поштеђена критика и претњи какве је председник Трамп упућивао другим међународним институцијама, укључујући и Уједињене нације под чијим окриљем делује, што Шарп сматра охрабрујућом околношћу. Председник Трамп није уврстио ИАЕА међу 66 мултилатералних организација из којих су се Сједињене Државе повукле прошле године. Осим тога, генерални директор Гроси очигледно је био укључен у преговоре између САД и Ирана, иако индиректно јер их Иранци нису хтели у истој просторији, што упућује на одређени ниво поверења у ИАЕА и разумевање њене улоге.
Ипак, истиче се да разумевање није исто што и стварна политичка и финансијска подршка. Још у марту је Стејт департмент вршио притисак на ИАЕА да преиспита трошкове повезане са инспекторима и другим запосленима те да додатно смањи расходе. Иако Гроси није никога директно прозвао, Шарп сматра да је врло вероватно да су управо Сједињене Државе главни разлог насталог мањка и да сносе највећи део одговорности.
Према његовом мишљењу, Бела кућа нема разлога да представља актуелни развој догађаја као сопствени успех. Свака тврдња да је ирански позив агенцији ИАЕА да се врати у његове објекте нека врста победе потпуно је промашена, јер Иран већ више од педесет година има законску обавезу да омогући инспекције у свим својим нуклеарним постројењима на основу споразума о заштитним мерама са ИАЕА.
Зашто Трамп шаље инвеститоре у некретнине на нуклеарне преговоре са Ираном?
За Келси Давенпорт највеће је питање хоће ли Бела кућа заиста послушати америчке стручњаке и експерте ИАЕА ако њихови закључци или препоруке буду политички неугодни за Трампа и његове савезнике. Посебно је издвојила специјалног изасланика Стива Виткофа и Џареда Кушнера, који су учествовали у преговорима, а истовремено били укључени и у низ сопствених пословних пројеката.
Наме, обојица су бизнисмени и немају превише искуства у дипломатији или политици, а поготово немају стручно знање у вези са нуклеарном енергијом или нуклеарним наоружањем. Кушнер и Виткоф морају да се ослоне на нуклеарне стручњаке и пажљиво слушају њихове процене, јер је њихово непознавање комплексних техничких питања у прошлости већ довело до тога да Сједињене Државе пропусте важне дипломатске прилике, закључила је Давенпорт.
