Приближавање Русије и азијских земаља на Арктику тренутно се одвија кроз два различита правца. Први је усмерен на логистику и транспорт, док се други односи на природне ресурсе и инвестиције.
Руски нови Трансарктички транспортни коридор (ТАТК), чију кључну деоницу представља Северни морски пут (СМП) дуж руске арктичке обале, требало би да повеже главне руске луке – од Санкт Петербурга, преко Мурманска, до Владивостока – и да их повеже са градовима и насељима у унутрашњости путем друмске, железничке, поморске и речне инфраструктуре.
На међународном плану, шири Трансарктички транспортни коридор има за циљ да повеже потрошачка тржишта Европе и Азије преко краћих, безбеднијих и економичнијих поморских рута које би представљале алтернативу постојећим правцима.
Истовремено, када је реч о ресурсима и инвестицијама, Русија показује велико интересовање за развој арктичких и сибирских потенцијала у области критичних минерала, енергетике и инфраструктурних пројеката који захтевају значајан капитал и напредне технологије.
Шири руски приступ Арктику заснива се на повезивању енергетских и рударских пројеката у континенталном делу Русије, на Арктику, у Сибиру и на Далеком истоку са Трансарктичким транспортним коридором, кроз развој мултимодалне транспортне мреже.
Прошли месец је представљао прекретницу за контејнерски транспорт Северним морским путем
Прошли месец представљао је својеврсну прекретницу за контејнерски транспорт Северним морским путем. Компанија „Си Легенд Шипинг“ покренула је редовну контејнерску линију „Кина–Европа Арктик експрес“, која предвиђа осам пловидби између августа и почетка октобра 2026. године.
Прва пошиљка испловила је 15. августа из кинеске луке Нингбо-Џоушан, прошла Северним морским путем и стигла у британску луку Тиспорт 9. септембра – за свега 25 дана.
Циљ је транспорт вредне робе осетљиве на време, попут електронике, литијумских батерија, компоненти за електрична возила и фотонапонских модула, до више европских лука, међу којима су Феликстоу у Великој Британији, Ротердам у Холандији, Хамбург у Немачкој и Гдиња у Пољској.
„Си Легенд Шипинг“ користи услуге руских ледоломаца, а робу европским клијентима испоручује у знатно краћем року него традиционалним транспортним правцима. До сада овај вид транспорта није изазвао критике нити санкције европских земаља.
Сличан експеримент је спровела и јужнокорејска група „Панстар“
Сличан експеримент спровела је и јужнокорејска група „Панстар“, која је реализовала пробно путовање Северним морским путем ка европским лукама, превозећи хемијске производе.
Јужнокорејско Министарство океана и рибарства и компанија „Панстар“ саопштили су да је контејнерски брод „Панстар Арко“ завршио прву етапу демонстрационог путовања, стигавши у Велику Британију и Ротердам 12. и 13. септембра.
Брод је ову деоницу прешао за 21 дан. Следеће одредиште је Гдиња у Пољској, где би требало да преузме додатни терет пре повратка у Јужну Кореју. Повратак у Пусан тренутно је планиран за 12. октобар.
Сеул се нада да ће овај тест допринети позиционирању Пусана као једног од главних арктичких транспортних чворишта. Ипак, редовни комерцијални саобраћај Северним морским путем за сада није планиран пре 2030. године.
Зашто је Арктик важан Индији?
За разлику од Кине и Јужне Кореје, интересовање Индије за руски Арктик усмерено је пре свега на ресурсе и инвестиције.
Економска исплативост транспорта робе из Индије ка Европи преко целог Северног морског пута у догледно време остаје ограничена. Ипак, овај правац представља потенцијално стратешку алтернативу традиционалним поморским рутама, посебно у условима постојећих геополитичких изазова.
За Индију би, када је реч о транспорту, руски Трансарктички транспортни коридор могао да буде значајнији уколико би се роба преузимала или испоручивала у Владивостоку, а затим транспортовала ка другим деловима Русије преко мултимодалне мреже ТАТК-а или ка Индији преко Источног поморског коридора, познатог и као поморски коридор Ченај–Владивосток.
Такође, поједине деонице Северног морског пута или директна поморска повезаност Индије са источним руским лукама могле би да постану исплативе за транспорт између две земље, уколико Русија успе да их повеже са енергетским и рударским пројектима у том региону.
Нове могућности за сарадњу Москве и Њу Делхија
Партнерство Индије и Русије има дугу историју и датира још од Уговора о миру, пријатељству и сарадњи из 1971. године. Упркос савременим геополитичким притисцима, основни карактер билатералне сарадње остао је непромењен.
Економска и трговинска размена две земље у међувремену је значајно порасла. Упркос притисцима Запада, Индија је наставила да увози руску нафту, чиме је постала значајан фактор подршке руској економији.
Увоз руске нафте у Индију достигао је 45,9 милијарди долара 2022. године, а прошле године премашио је 79 милијарди долара.
Руски заокрет ка Арктику и планирани велики пројекти у области транспорта, енергетике и развоја минералних ресурса могли би да буду основа за веће учешће индијских компанија и додатно повећање трговинске размене две земље.
Критични минерали постају све важнији
Очекује се да ће се потражња Индије за ретким и критичним металима до 2047. године повећати четири до десет пута.
Индија у великој мери зависи од увоза литијума, кобалта, никла и бројних елемената ретких земаља. Поред тога, очекује се велики раст потражње за минералима попут бакра, графита, силицијума и никла у периоду од 2025. до 2070. године.
Русија, са својим огромним ресурсним потенцијалом, поседује налазишта која би могла да буду од значаја за будуће потребе индијске индустрије.
Међу њима су оловно-цинковно налазиште Павловское на архипелагу Нова Земља, налазишта Томтор у Јакутији, која представљају једно од највећих светских налазишта ниобијума и елемената ретких земаља, као и Ангаро-Јенисејски кластер у Сибиру, намењен дубокој преради обојених и ретких метала.
Значајнији напредак у заједничким инвестицијама и партнерству на овим пројектима могао би да отвори нове могућности за економску сарадњу Индије и Русије и смањи зависност Индије од традиционалних добављача ових ресурса.
Од увоза енергената до извоза прерађених производа
Очекује се да ће потражња Индије за нафтом до 2050. године достићи око 14 милиона барела дневно, док би потрошња гаса до 2030. године могла да порасте на 103 милијарде кубних метара годишње.
Од те количине, око 65 милијарди кубних метара било би обезбеђено увозом течног природног гаса.
Сирова нафта и даље представља најважнију робу у трговини Индије и Русије, док огроман руски потенцијал у производњи течног природног гаса, посебно у арктичком региону, још није у потпуности искоришћен у Индији.
Увоз течног природног гаса захтева специјализоване бродове, а веће удаљености повећавају трошкове транспорта, што се на крају одражава и на коначну цену.
Нове инвестиције у руске арктичке пројекте производње течног природног гаса могле би да обезбеде Индији додатни извор енергије и дугорочну диверсификацију снабдевања, посебно у случају будућих геополитичких поремећаја на Блиском истоку. Кључни услови би, међутим, били цена и ефикасност транспорта.
С друге стране, Индија располаже значајним капацитетима за прераду сирове нафте и њених деривата, док се Русија тренутно суочава са проблемима у обезбеђивању сопствених потреба за прерађеним нафтним производима.
То отвара још један простор за сарадњу две земље. Индија је у последње време повећала испоруке прерађених нафтних производа Русији како би помогла у подмиривању њених домаћих потреба.
Шанса за сарадњу у бродоградњи
Индија је у марту ове године издвојила приближно 8,4 милијарде долара за јачање бродоградње, бродорезачке индустрије и инфраструктуре за одржавање пловила у оквиру иницијативе „Направљено у Индији“.
Истовремено, све већа руска потреба за изградњом и одржавањем бродова отвара потенцијално значајне могућности за индијске компаније које се баве бродоградњом и поправком пловила.
Повезивање ових капацитета могло би да буде део шире поморске сарадње две земље. И Русија и Индија последњих година посвећују све више пажње развоју одрживог поморског саобраћаја.
Обе земље спроводе реформе усмерене на изградњу зеленијих лука и чистије поморске инфраструктуре, коришћење алтернативних горива, развој хибридних и електричних пловила, као и успостављање зелених поморских коридора.
Истовремено се улажу средства у напредне технологије и вештачку интелигенцију за модернизацију лука, логистике и руковања теретом. Све то отвара додатне могућности за економску сарадњу Москве и Њу Делхија.
Индија је за развој својих капацитета у области вештачке интелигенције издвојила око 1,25 милијарди долара кроз иницијативу „ИндијаАИ“, док њен програм „Семикон Индија“ има за циљ изградњу самосталног полупроводничког екосистема.
Овакве иницијативе стварају простор и за сарадњу две земље у брзорастућим дигиталним секторима.
Арктик као нови правац руског заокрета ка Истоку
Руски заокрет ка Истоку на Арктику представља комбинацију више пројеката који се налазе у различитим фазама развоја.
Контејнерски транспорт Северним морским путем и даље је ограниченог обима, сезонски је и зависи од тога ко је спреман да преузме комерцијалне ризике.
Тарифа руске компаније „Атомфлот“ зависи од бруто тонаже брода, његове ледене класе, пређене удаљености и периода током којег се користи пратња ледоломаца.
Додатне трошкове представљају висока цена пратње ледоломаца, веће премије осигурања за арктичка путовања и потреба за посадама обученим за пловидбу у екстремним арктичким условима.
Упркос томе, земље попут Кине и Јужне Кореје већ шаљу пробне пошиљке ка Европи Северним морским путем и настоје да искористе предности које би им рани улазак на ово тржиште могао донети.
Индија најавила прву пошиљку Северним морским путем
Укупан обим руске спољнотрговинске размене достигао је 697,3 милијарде долара 2025. године, при чему је 73,4 одсто чинила трговина са азијским земљама.
Индија је у тој размени учествовала са приближно 63,6 милијарди долара и представља другог највећег трговинског партнера Русије, после Кине, далеко испред Уједињених Арапских Емирата, Бразила, Ирана и Јужне Африке.
Индија је најавила да планира да своју прву теретну пошиљку пошаље Северним морским путем до 2027. године. Ипак, њени шири планови за учешће у развоју руског Арктика још су у раној фази.
Отварање руског Арктика могло би да створи нове могућности за пословање Индије и Русије, али би за то било потребно снажније ангажовање држава и веће учешће индијске индустрије.
Такав развој сарадње могао би да допринесе остваривању билатералног трговинског циља од 100 милијарди долара до 2030. године, али и да отвори простор за његово додатно повећање у будућности.
