У великом клиничком испитивању, пацијенти са високоризичним меланомом који су примали експерименталну вакцину уз већ одобрени имунотерапијски лек Кејтруда (Keytruda) били су дуже без знакова рака у односу на пацијенте који су примали само лек.
Компаније Модерна и Мерк саопштиле су 19. августа да су испитивања показала корист од комбиноване терапије. Пошто је вакцина прилагођена тако да напада специфичне ћелије рака, овај приступ би, уколико добије одобрење регулаторних тела, могао да понуди пацијентима персонализовани облик лечења.
Фармацеутске компаније још нису објавиле конкретне податке из овог клиничког испитивања. Претходна испитивања показала су да је комбинација вакцине и Кејтруде преполовила ризик од повратка рака или смрти.
Како функционише вакцина против рака?
Неке вакцине против рака већ постоје. Међу њима су превентивне вакцине против хуманог папилома вируса, односно ХПВ-а, и хепатитиса Б — вируса који могу да допринесу развоју тумора.
Постоје и терапијске вакцине које се користе за лечење већ развијених тумора, док се друге још налазе у фази испитивања, укључујући и једну вакцину намењену лечењу рака панкреаса.
Вакцина коришћена у испитивању меланома, названа интисмеран (intismeran), заснива се на технологији информационе РНК, односно иРНК. Иста технологија коришћена је и код вакцина против ковида 19, а недавно је примењена и код вакцине против грипа.
Међутим, интисмеран није вакцина која спречава настанак меланома. Реч је о терапијској вакцини чији је циљ да обучи имуни систем да препозна тумор, користећи генетички материјал добијен из сопствених ћелија рака пацијента.
То омогућава истраживачима да направе персонализовани третман за сваког пацијента.
Циљ је да се спречи повратак болести
Вакцина и Кејтруда заједно имају за циљ да подстакну организам да нападне преостале ћелије рака које би могле да остану у телу након хируршког уклањања тумора.
Меланом је један од најозбиљнијих облика рака коже и одговоран је за највећи број смртних исхода међу оболелима од рака коже. Према проценама Америчког друштва за борбу против рака, више од 100.000 људи годишње у Сједињеним Америчким Државама добије дијагнозу меланома, док око 8.500 људи умре од ове болести.
Магазин „Сајенс њуз“ разговарао је са Лесли Фечер, медицинским онкологом са Универзитета у Мичигену која се специјализовала за рак коже, о томе како овај третман функционише и по чему се разликује од постојећих терапија.
Како делују вакцина и Кејтруда?
Лесли Фечер: Идеја је да се вакцина направи на основу специфичног туморског ткива сваког појединачног пацијента. Она је осмишљена тако да изазове специфичан имунолошки одговор, користећи неоантигене.
Антигени су мали делови протеина које имуни систем користи како би препознао шта треба да нападне. „Нео“ се односи на идеју да су то нови антигени карактеристични за рак, са циљем да се разликују од других антигена који се налазе у организму.
Кејтруда је инхибитор контролних тачака имуног система, односно антитело које делује на ПД-1 механизам. Ако имуни систем замислимо као систем који има папучицу за гас и кочницу, ПД-1 представља једну од кочница имуног система.
Кејтруда покушава да уклони ту кочницу и омогући имуном систему да снажније делује.
Овај лек се користи за лечење узнапредовалог меланома који се не може хируршки уклонити, али и након операције.
Зашто је ово откриће важно?
Лесли Фечер: Нове терапије које су показале корист за пацијенте увек су добре. Ово је важно за развој клиничких истраживања и за наше разумевање начина на који можемо да лечимо пацијенте.
Узбудљиво је видети како нове технологије настављају да померају границе у овој области.
Такође је веома важно разумети ризике од рака коже и бити свестан промена на сопственој кожи. Добро је познавати своју кожу.
Да ли је меланом тешко лечити?
Лесли Фечер: Меланом је чест облик рака. На срећу, већина случајева открије се у ранијој фази. Ипак, када болест узнапредује, може бити веома озбиљна.
Лечење се значајно побољшало током последњих отприлике 15 година, пре свега развојем инхибитора контролних тачака имуног система, као и неких других циљаних терапија.
Ипак, након хируршког уклањања тумора и даље имамо ограничене могућности лечења и настављамо да тражимо начине да додатно одложимо или спречимо повратак болести.
Узбудљиво је када се појави било која нова терапија. Посебно је занимљиво када се појави нови начин лечења.
Вакцине у лечењу рака саме по себи нису нова идеја, али чињеница да би вакцина могла да буде персонализована и да пацијентима потенцијално омогући дужи живот без рака свакако је веома значајна.
Код којих врста меланома би вакцина могла да се користи?
Лесли Фечер: Ово се ради у случајевима у којима је меланом хируршки уклоњен, а у испитивање су били укључени различити стадијуми болести.
То обухвата високоризични стадијум II, када је тумор и даље ограничен на кожу, затим стадијум III, када се болест проширила на лимфне чворове у близини првобитног тумора, као и стадијум IV, када се рак проширио на друге делове тела, попут плућа или мозга.
Код пацијената у стадијуму IV сви видљиви тумори морали су да буду хируршки уклоњени. То је, на пример, могао да буде један тумор који се проширио на плућа и који је било могуће уклонити операцијом, за разлику од случајева у којима постоји више места на којима се рак проширио.
Циљ лечења након операције је да се што више продужи период током којег пацијент остаје без знакова болести.
По чему се ова вакцина разликује од других иРНК вакцина и терапија за меланом?
Лесли Фечер: Вакцине против рака разликују се од вакцина против инфекција. Оне су проучаване код људи који су већ имали рак, а постоји велики број различитих приступа.
Вакцине против рака већ дуго се истражују и у области меланома. Међутим, до сада ниједна није испунила статистичке критеријуме неопходне за одобрење америчке Управе за храну и лекове (ФДА) и примену у свакодневној медицинској пракси.
Оно што је овде јединствено јесте комбинација иРНК технологије и чињенице да је вакцина специфично усмерена на неоантигене сваког појединачног пацијента.
Персонализована вакцина представљала је велики изазов — од самог добијања туморског ткива, преко прикупљања и анализе потребних информација, па све до њене производње и достављања пацијенту.
У свему томе постоји велики број логистичких проблема.
Због тога је охрабрујуће што овај приступ напредује и што видимо могућност да персонализована вакцина против рака у будућности постане део лечења пацијената са високоризичним меланомом.
