Научници су развили нову технологију која би могла истовремено да реши два велика еколошка проблема – пластични отпад и производњу чисте енергије.
Нова метода омогућава претварање пластике у водоник користећи сунчеву енергију и сумпорну киселину из старих аутомобилских акумулатора.
Истраживачи тврде да би овакав систем могао отворити потпуно нови модел рециклаже отпада и производње горива будућности.
Како функционише нова технологија?
Процес се одвија у једном реактору и комбинује:
- разлагање пластике
- производњу водоника
- искоришћавање отпадне киселине из акумулатора
Научници су се фокусирали на PET пластику, која се најчешће користи за амбалажу хране и пића.
Пластичне флаше прво се уситњавају у фини прах, а затим растварају у концентрованој сумпорној киселини.
Смеша се загрева на 140 степени Целзијуса, чиме долази до разлагања пластике на основне хемијске компоненте — етилен-гликол и терефталну киселину.
Искористили и старе акумулаторе
Посебно занимљив део процеса јесте чињеница да научници нису користили нову лабораторијску сумпорну киселину.
Уместо тога, искористили су киселину из старих аутомобилских акумулатора.
„Сумпорна киселина је саставни део аутомобилских акумулатора, али се током рециклаже углавном издваја само олово. Могли бисмо да издвојимо и киселину и поново је употребимо“, рекао је истраживач са Кембриџ универзитета Кај Квартенг.
Сунчева енергија претвара пластику у водоник
Након разлагања пластике следи други корак – производња водоника.
Истраживачи су развили посебан катализатор заснован на молибдену који под дејством светлости покреће хемијску реакцију.
Током процеса:
- етилен-гликол се разлаже
- ослобађају се електрони
- протони из киселине претварају се у водоник
Поред водоника настаје и сирћетна киселина, која има индустријску примену.
Зашто је ово важно?
Водоник се сматра једним од кључних горива будућности јер:
- не производи угљен-диоксид током сагоревања
- може служити као чиста енергија
- користи се у индустрији и транспорту
Истовремено, свет се суочава са огромним проблемом пластичног отпада.
Према подацима из студије, током 2025. године произведено је више од 440 милиона тона пластичног отпада, а рециклирано је мање од 10 одсто.
Научници виде огроман потенцијал
Професор Ервин Рајснер са Кембриџа рекао је да ова технологија отвара врата и другим хемијским процесима који би могли бити много одрживији него данас.
Научници су већ показали да се систем може користити и у фармацеутској индустрији за производњу важних хемијских једињења уз знатно мањи угљенични отисак.
Следећи корак је индустријска примена
Истраживачки тим сада ради на прилагођавању технологије индустријској производњи.
План је развој проточних реактора који би омогућили континуирано претварање отпада у корисне производе и чисту енергију.
Стручњаци сматрају да ће управо повећање обима процеса бити кључни корак ка комерцијалној употреби ове технологије.
