Иза голова, пехара и славних шампиона крију се догађаји који су обележили историју светских првенстава једнако снажно као и резултати на терену. Од највећих контроверзи и политичких притисака до људских трагедија, колекционарске грознице и тренутака који су постали део поп културе, доносимо приче које доказују да је Мундијал много више од спортског такмичења.
Полицајац као асистент и фудбалер без руке
Прва планетарна фудбалска смотра одржана је 1930. године у Уругвају. Екипа Југославије догурала је до полуфинала, где је заустављена од стране домаћина. Плави су повели поготком Ђорђа Вујадиновића и најавили ново изненађење. Па ипак, Уругвајци су убрзо изједначили и након тога постигли још пет погодака за уверљив тријумф. Једна од анегдота шампионата везана је за други гол Уруса. У акцији је, наиме, учествовао и један полицајац, који је лопту из гол-аута вратио у игру и омогућио Хуану Анселму да савлада Милована Јакшића. Судија Алмеида Рега остао је тада нем, али није када је Плавима поништио, по тврдњама очевидаца, чист гол.
У финалу, у коме је Уругвај савладао Аргентину, заиграо је уругвајски фудбалер Ектор Кастро који је имао само једну руку. Без друге је остао још као дете, али га то није спречило да чак и затресе мрежу.
Телеграм који је ушао у историју Мундијала
У жижи трећег Светског првенства, баш као и четири године раније, били су Италијани и њихов државни лидер Бенито Мусолини. Фашистички диктатор је у увертири финала са Мађарском фудбалерима послао телеграм са јасном поруком: „Винцере о морире!“ (победите или умрите, прев. аут.).
Азури предвођени Ђузепеом Меацом, Ђованијем Фераријом, Силвиом Пиолом… су одабрали прву опцију, славили са 4:2 и у анале Мундијала се уписали као прва репрезентација која је одбранила планетарну круну. Уз то, како је смотра организована у увертири Другог светског рата, због ког нису одржани турнири 1942. и 1946, чета Виторија Поца звање најбоље на планети носила је пуних 12 година.
Дан када је Бразил занемео
Дана 16. јула 1950. године на препуној Маракани одиграна је утакмица која је заувек променила историју бразилског фудбала. Пред више од 200.000 гледалаца, Бразил је против Уругваја требао само реми за освајање прве титуле светског првака, а еуфорија је била толика да су новине већ прогласиле домаћине шампионима, израђене су златне медаље са именима играча, а градски званичници унапред славили победу, пише Хедонист.
Међутим, Уругвајци су одбили улогу статистâ. Предвођени капитеном Обдулиом Варелом, након преокрета и победе од 2:1, приредили су један од највећих шокова у историји спорта. На стадиону је завладала готово нестварна тишина, а пораз је у Бразилу доживљен као национална трагедија. Тај догађај остао је упамћен под именом „Мараканацо“ – симбол дана када је земља која је већ видела себе на врху света остала без своје највеће фудбалске круне. Два човека су извршила самоубиство на стадиону, а она су се дешавала и данима после. Четири репрезентативца никад се нису вратила у национални тим. Поменуте медаље су нестале без трага, шампионска химна никада није изведена…
Мистерија која траје шест деценија
Мундијал одржан 1966. године у Енглеској остао је упамћен по једном од најконтроверзнијих тренутака у историји фудбала. Домаћа репрезентација освојила је своју једину светску титулу савладавши Западну Немачку са 4:2 након продужетака, али се и данас највише говори о поготку Џефа Харста у 101. минуту. Његов снажан ударац погодио је пречку, лопта се одбила према земљи и вратила у поље, а главни судија Готфрид Динст признао је гол након консултације са помоћником Тофиком Бахрамовом.
Да ли је лопта у потпуности прешла гол-линију остало је питање без коначног одговора, упркос бројним анализама и студијама које су уследиле деценијама касније. Управо због те одлуке финале на „Вемблију“ и данас се сматра једним од најспорнијих у историји светских првенстава, а Харстов погодак голом који је Енглеској донео титулу и фудбалу једну од његових највећих мистерија.
Панини револуција која је залудела генерације
Првенство у Мексику 1970. остало је упамћено, између осталог, по првом Панинијевом албуму са самољепљивим сличицама који је деценијама касније изазивао, и још изазива, колекционарску манију.
Такође, судије су од овог првенства добиле могућност да играче кажњавају жутим и црвеним картонима. Међутим, како се играло течно и без грубости, ниједан фудбалер није искључен. Мексички турнир био је револуционаран и по томе што је пред премијерну битку домаћина и СССР у ваздух пуштено 50.000 разнобојних балона. Од тада сваки шампионат почиње свечаном церемонијом отворања.
Божја рука и Гол века
Мундијал у Мексику 1986. године заувек је остао обележен генијалношћу Диега Марадоне, који је у само неколико минута исписао једну од најславнијих страница фудбалске историје. У четвртфиналу против Енглеске, одиграном само четири године након Фокландског рата, аргентински капитен је најпре постигао контроверзни погодак руком, који је касније постао познат као „Божја рука“. Судије нису приметиле прекршај, а Марадона је касније изјавио да је гол постигнут „мало Марадонином главом, а мало Божјом руком“.
Само четири минута касније уследио је тренутак чисте магије – преузео је лопту на својој половини терена, нанизао неколико енглеских играча, заобишао и голмана и постигао погодак који је 2002. године у избору ФИФА-е проглашен „Голом века“. Аргентина је славила са 2:1, а потом освојила и наслов светског првака, док су „Божја рука“ и „Гол века“ остали симболи једног од најупечатљивијих наступа појединца на светским првенствима.
Трагедија која је потресла фудбалски свет
Мундијал у Сједињеним Америчким Државама 1994. године остао је упамћен не само по четвртој титули Бразила, већ и по једној од најмрачнијих прича у историји спорта. Колумбијски репрезентативац Андрес Ескобар постигао је аутогол у кључном мечу против домаћина, након чега је Колумбија поражена са 2:1 и елиминисана са првенства.
Само пет дана по повратку кући, Ескобар је убијен у Медељину. Према тадашњим извештајима, нападач је током пуцњаве узвикивао „Гол, гол, гол…“, алудирајући на несрећни аутогол који је обележио његову каријеру. За убиство је ухапшен Умберто Кастро Муњоз, који је првобитно осуђен на 43 године затвора, али је на слободу изашао много раније. Око целог случаја годинама су кружиле спекулације да је реч о освети због изгубљеног новца на клађењу и везама са криминалним круговима, због чега је Ескобарова смрт постала симбол времена у којем су се фудбал, насиље и подземље опасно преплитали. Његово убиство остало је једна од највећих трагедија икада везаних за светска првенства.
