Светско првенство у САД, Канади и Мексику донело је бројне позитивне трендове, али се један негативан континуирано наставља. Иако гледамо никада већи број учесника и утакмица на Мундијалу, голови из слободних удараца постали су права реткост. Овај невероватан податак изазива велику пажњу љубитеља фудбала широм света, а посебно на нашим просторима, где су „слободњаци” деценијама били заштитни знак репрезентације.
Историја мајсторства: Како су Србија и Југославија тресле мреже
Репрезентација Србије, као наследница СФРЈ и СР Југославије, оставила је дубок траг на светским првенствима управо кроз директне поготке из прекида. Серију је отворио Драган Џајић још 1974. године против Заира (данашњи ДР Конго). Најзначајнији гол ипак је дело Драгана Стојковића Пиксија из 1990. године, када је у осмини финала у Италији срушио Шпанију.
Следећи велики тренутак догодио се у Француској 1998. године, када је Синиша Михајловић мајсторски савладао голмана Ирана, што је донело кључну победу за пролаз из групе. Последњи такав погодак за Србију дело је Александра Коларова на Мундијалу 2018. у Русији против Костарике. Са ова четири гола Србија дели пето место на вечној листи са Енглеском, Немачком и Уругвајем, док је апсолутни рекордер Бразил са чак 13 погодака.
Квадрат интелигенције и мањак „фри-кик” специјалиста
Данас се голови из слободних удараца чине као далека прошлост. Спортски новинар Роберт Хркаћ, аутор књиге о највећим утакмицама 21. века, истиче да је све мање специјалиста за ову врсту удараца. Некада смо имали Пирла, Жуниња, Пјанића и Михајловића, док данас, ако је Лионел Меси у 39. години и даље најбољи извођач на свету, то јасно показује у ком смеру фудбал иде. С друге стране, дугогодишњи уредник „Спортског журнала” Михајло Тодић сматра да је слободан ударац мерило интелигенције и техничког схватања како да се упути лопта, што данашњим играчима често недостаје.
Наука, тактика и савршена одбрана модерних голмана
Фудбалски тренер Драган Шеле Николић објашњава да модеран фудбал захтева огроман физички рад, због чега играчи мање времена посвећују индивидуалним вештинама на тренинзима. Такође, живи зидови су данас беспрекорно организовани, а увођење играча који лежи иза зида потпуно је затворило опцију ниских удараца.
Владимир Новаковић, новинар Спорт Клуба, наглашава да је елитни спорт потпуно пао у руке науке. Аналитичари и стручни штабови данас доносе одлуке на основу статистике која каже да директни ударци имају изузетно низак проценат реализације (једва 2 до 3 одсто у последње време). Екипе попут Арсенала, које су некада шутирале из сваког трећег слободног ударца, сада у 95 одсто случајева бирају уигране акције, центаршутеве и убацивања која стварају хаос у петерцу, јер је та тактика статистички много ефикаснија.
Коначно, и голмани су нехумано напредовали кроз детаљне анализе шутера и специјалне тренинге реакције. Све то доводи до чињенице да су фудбалски занатлије заменили атлете, па ће истинска магија из слободних удараца наредних година бити још ређа појава на највећим светским смотрама.
