План саботаже гасовода Северни ток и Северни ток 2 у Балтичком мору развијен је „у име украјинских власти”, наводи се у саопштењу немачког савезног тужилаштва у Карлсруеу. Оптужница, која је данас објављена, открива нове детаље о оптужбама против украјинског држављанина Серхија К., првог осумњиченог који је притворен у вези са саботажом из 2022. године, пише украјински медиј UAWire.
Тужиоци наводе да је Серхиј, који је 2022. године служио као официр специјалних снага у украјинској војсци, сарађивао са другим војницима на развоју овог плана након што је Русија покренула инвазију на Украјину у фебруару те године. Делујући по наређењу украјинских власти, како се тврди у оптужници, њихов циљ је био да униште гасоводе Северни ток и Северни ток 2, који су пролазили испод Балтичког мора од Русије до Немачке.
„Циљ је био потпуно заустављање испоруке гаса кроз те гасоводе и лишавање Русије могућности да користи приходе од природног гаса за финансирање својих ратних напора”, наводи се у саопштењу тужилаштва.
Осумњичени и детаљи истраге
У истрази о саботажи Северног тока идентификовано је седам особа као осумњичени. Један од њих је касније погинуо у борбама у Украјини. Серхиј К. је ухапшен у Италији у лето 2025. године док је био на одмору, и тренутно се налази у притвору у Хамбургу.
Према савезним тужиоцима, постоји „довољно разлога” за сумњу у саучесништво у ратним злочинима, посебно када је реч о:
- Нападима на цивилну инфраструктуру
- Коришћењу експлозива за изазивање разарања
- Саботирању градилишта
- Ометању рада јавних предузећа
Овај чин су оквалификовали као ратни злочин, третирајући инцидент као део сукоба између Русије и Украјине, при чему су, како се чини, сумњали и на умешаност стране државе у напад. Према ранијим наводима немачких власти, овај 49-годишњи осумњичени је наводно предводио малу групу украјинских диверзаната који су малом изнајмљеном јахтом допловили до гасовода и уз помоћ комерцијалне ронилачке опреме поставили експлозив.
Немачки медији ARD, Süddeutsche Zeitung и Die Zeit извештавају да су прикупљени докази прилично значајни и чврсти. Наводно је осумњичени из своје притворске ћелије у Италији разговарао са члановима породице о својој умешаности.
Позадина и теорије о нападу
Три од четири крака гасовода Северни ток и Северни ток 2, изграђених за транспорт руског гаса у Немачку, дигнута су у ваздух крајем септембра 2022. године. У то време ниједан гасовод није активно преносио гас: Северни ток је Русија затворила непосредно пре експлозија, док Северни ток 2 никада није ни пуштен у рад због руске инвазије на Украјину.
Један сегмент Северног тока 2 остао је нетакнут након експлозија. Након инцидента, руски председник Владимир Путин предложио је коришћење те неоштећене везе за извоз гаса, али је Немачка то одбила.
Ниједна група нити земља није преузела одговорност за нападе. Руски званичници су сугерисали да су Сједињене Америчке Државе и Уједињено Краљевство можда били умешани. Бројни руски медији (као и сам Путин) пренели су и теорију награђиваног америчког новинара Семора Херша о томе како су амерички рониоци поставили експлозив Ц4 на гасоводе на дубину од 80 метара неколико месеци раније, током војне вежбе BALTOPS 2022, а касније га даљински активирали. Саботажу су, како он тврди, организовали Американци у сарадњи са норвешком морнарицом. Вашингтон је ову теорију одбацио као „апсолутну измишљотину”.
У мају 2026. године, немачка компанија Sefe, бивша подружница Гаспрома, објавила је да ће електрана која опслужује гасовод Северни ток бити пребачена Украјини као хуманитарна помоћ, коју ће сами Украјинци прикупљати и превозити.
