Сећате ли се „Таурусгејта“? Када је неколико немачких официра, укључујући и бившег шефа ваздухопловства, ухваћено како праве сулуде и детињасте планове да Немачка ракетама нападне Русију — али са територије Украјине? И сам начин на који су се ти „велики стратези“ у шали и лакомислености дали ухватити био је истовремено глуп и тужно комичан. Али лекције нису научене, иако је немачко ваздухопловство сада под новим руководством.
Холгер Нојман и спорна реторика
Недавно је нови командант дао борбен и прилично непромишљен, чак детињаст интервју. У разговору за британски Telegraph, генерал Холгер Нојман изнео је низ запаљивих изјава. Највише пажње изазвала је његова тврдња да су његови пилоти спремни не само да се боре против Русије у сваком тренутку, већ и да изведу тренутне, масовне и — по његовој процени, са оном специфичном немачком војном самоувереношћу коју неки називају фаталном ароганцијом — разорне операције.
Нојман, који у канцеларији има Lego модел кациге Лука Скајвокера и признаје да га је „Ратови звезда“ делимично инспирисао да постане пилот, можда машта о уништавању „Звезде смрти“.
Али у стварном свету, његове мете су, како је навео, Црноморски регион, Кола полуострво, Калињинград, Санкт Петербург и Москва — места чији би војни и политички значај готово сигурно изазвао брзу и жестоку руску одмазду.
Нојман је донекле ублажио изјаве
Нагласио је да би све то било само у случају руског напада на НАТО. Али тешко је поверовати да ће ико наиван поверовати у ту реторику и осетити се смирено. Тврдња „само се бранимо“ је омиљена формула ратоборних политика кроз историју.
У контексту Немачке, два светска рата која је започела у размаку од мање од три деценије такође су била праћена сличним уверењима. Поред тога, у политичким наукама постоји концепт „безбедносне дилеме“: оно што једна страна види као одбрану, друга може тумачити као припрему за напад.
НАТО и погрешна тумачења
Нојманова изјава је проблематична и зато што претерује. Уместо једноставне формулације да Немачка испуњава своје НАТО обавезе, он заговара тренутну ескалацију.
Члан 5 НАТО уговора не подразумева аутоматски војни одговор. Он каже да ће чланице сматрати напад на једну као напад на све, али да ће свака држава појединачно одлучити које мере сматра неопходним — укључујући, али не нужно, војну силу.
Ескалација без контроле
Чак и ако дође до сукоба, одговорна политика би подразумевала пажљиво разматрање: који тип акције, у ком обиму и са којим циљем. Такође, да ли постоје ограничене војне опције које остављају простор за брз повратак дипломатији.
Нојман, међутим, заговара супротно: „борбу вечерас“ са „свим што имамо“. То значи тренутну потпуну ескалацију — од кризе до потенцијалне нуклеарне катастрофе без задршке.
Историјски контекст и симболика
Додатну контроверзу изазива чињеница да је интервју дат уочи годишњице нацистичког напада на Совјетски Савез 1941. године. Да ли је то случајност или намерна симболика, остаје питање.
Политичке реакције у Немачкој
Ипак, постоји и отпор оваквој реторици. Критике долазе и са левице и са деснице. Представници BSW-а и AfD-а осудили су Нојманове изјаве као ратнохушкачке и позвали на дистанцирање.
Бивши високи официри, попут адмирала Каја-Ахима Шенбаха, такође упозоравају на опасност и позивају на повратак дипломатији.
За сада, Немачка делује заглављено у новом таласу милитаризма. Колико дуго ће то трајати — питање је које може имати кључни значај за будућност земље.
