Априлски рат 1941. године и тројна инвазија Немачке, Италије и Мађарске на нашу земљу су неправедно запостављени код нас.
Јунаци одбране наше војске се уопште не помињу, а све што данас знамо о овим збивањима из 1941. године је практично удбашко-комунистичка пропаганда.
Усвојила се лажна Титова комунистичка мантра да се Краљевина Југославија одмах предала, да јој се војска распала и да се потписала капитулација.
Ништа од тога није тачно!
Капитулација је чин ког може да потпише само шеф државе (председник или краљ), председник владе или лице које има овлашћење и писано пуномоћје шефа државе или владе да потпише капитулацију. Заробљени генерал Данило Калафатовић није имао таква овлашћења и то што је он, као немачки заробљеник и логораш потписао 17. априла 1941. године не може се сматрати капитулацијом.
Затим се у последње време појављују тврдње мрзитеља свега српског како смо ми Срби уствари кукавице јер су Београд 12. априла 1941. године заузели тек седам војника припадника Вермахта итд. И ту се сваки пут прескаче чињеница да је Београд почетком априла остављен празан, да је проглашен „отвореним градом“ као Париз или Варшава, како би се избегла разарања града, како у Београду и околини није било наше војске која се изместила изван града и како су се све државне институције изместиле изван града итд.
Иако је постојала издаја (коју политичари, на челу са кнезом Павлом и генералом Миланом Недићем, нису предупредили и правилно припремили државу за рат) Југословенска војска се априла 1941. године јуначки борила и остварила успехе и на бојном пољу, поред кључног проблема да без подршке са стране није могла да издржи напад више од милион непријатељских војника, неколико хиљада тенкова, уз бомбардовање неколико хиљада непријатељских авиона.
Шта је најважније да се зна о Априлском рату 1941. године?
Нашу земљу су напале три државе са најмоћнијом немачком војском са скоро милион војника и најнапреднијом ратном техником у то време.
Краљевина Југославија је нападнута из ваздуха, воде и копна из свих суседних земаља, осим Грчке.
У нападу је учествовало 340.000 немачких војника из две немачке армије, заједно са 12. Панцер дивизијом, 1. Панцер групом и 19 дивизија, плус две моторизоване и две планинске дивизије, уз подршку 875 тенкова и 990 авиона.
Уз такву немачку силу, нашу земљу су напале и 22 дивизије италијанске војске, са око 350.000 војника, праћене са 666 италијанских авиона, као и 3. мађарска армија са око 150.000 војника и својих 500 авиона.
Подсетимо, једна од најјачих војски у свету у том тренутку, Француска је 1940. године пала под немачку силу за само 46 дана, заједно са Белгијом, Холандијом и Луксембургом. Пољска je поклекла пред немачком силом за само 30 дана, док су Немци у лето 1941. године стигли у преграђа Москве после свега два и по месеца, потпуно окруживши Санкт Петербург и избивши на Кавказ итд.
Напад на Краљевину Југославију је почео у ноћи змеђу 5. и 6. априла 1941. године
Напад на Краљевину Југославију је почео у ноћи између 5. и 6. априла 1941. године општим немачким нападом на Сипски канал на Дунаву код Кладова, бомбардовањем аеродрома по земљи, да би се тај напад распламсао бомбардовањем Београда у рано јутро 6. априла. На Београд и српске градове бацане су бомбе највеће запаљивости.
Главни и највећи немачки напад и удар ишао је из правца Бугарске у циљу заузимања Скопља и Ниша и пресецања комуникационе кичме моравско-вардарске долине, како би се спречило спајање наше војске са Грчком, као у Првом светском рату.
Да се подсетимо неких од најважнијих јуначких епизода и успеха наше војске у Априлском рату.
Бомбардовање Трећег Рајха
Краљевина Југославија је била трећа земља на свету која је успешно бомбардовала циљеве у Трећем рајху. У складу са ратним плановима, југословенски бомбардери су успешно бомбардовали немачке и мађарске циљеве по јужној Аустрији и Мађарској.
Сви аустријски и мађарски градови су тих априлских дана проглашавали узбуну од могућих дејстава југословенске авијације, која је иначе у свету имала изузетну репутацију, одличну авио-индустрију и скоро 1000 ратних авиона.
Последице југословенског бомбардовања Граца осете се и у данашњој Аустрији, а бомбардовани су још и Брук на Мури, Брук на Лајти, Мистелбах, Фелдбах, Филах, Фирстенфелд, Пинкафелд, Глајхенберг и Вилдон, као и Сегедин и Печуј у Мађарској и циљеви у Албанији.
Србин Спасић и Словенац Машера са Разарачем „Загреб“
Најмодерније пловило тадашње ратне морнарице и понос Kраљевине Jугославије, разарач „Загреб“, у историју је ушао као брод на којем се догодило невиђено јунаштво и последњи велики чин отпора наше војске.
У Бококоторском заливу збио се догађај који је и код непријатеља изазвао дивљење, а код народа наду да ће окупатор једном бити побеђен. Официри бојног брода Краљевске ратне морнарице Југославије Београђанин Милан Спасић и Словенац Сергеј Машера потопили су 17. априла 1941. године, у Тиватском заливу, разарач „Загреб“ и потонули заједно с њим одбивши да изврше наређење о предаји брода италијанској морнарици.
Након Априлског рата, око 300.000 наших војника је заробљено. Све Србе војнике су Немци послали у концентрационе логоре у Немачку. Свако ко се изјаснио као било која друга националност, осим Србин, био је пуштан кући.
Ту се појавило доста људи који су се изјашњавали као Црногорци, Македонци, муслимани, Хрвати итд. и све који су то чинили су Немци ослобађали. Треба поменути и један број Словенаца који су одбили да напусте Југословенску војску и са Србима су остали у заробљеништву током читавог рата.
Данас постоје само четири споменика посвећена јунацима Априлског рата: споменик авијатичарима на Земунском кеју у Београду, споменик погинулим војницима у Чиниглавцима код Пирота, спомен-плоча посвећена поручнику Александру Берићу и спомен-плоча палим Ужичанима у борбама са Немцима приликом њиховог уласка у град.
—ВАЗДУШНА ОДБРАНА БЕОГРАДА: авиони Југословенског краљевског ратног ваздухопловства (нарочито 1. ваздухопловна ловачка бригада) су се одлично показали и јуначки супротставили немачким бомбардерима и ловцима, оборивши читав низ немачких штука и ловаца својим Месершмитима Ме-109Е и авионима домаће производње Рогожарски ИК-3. Скоро сви наши пилоти су јуначки изгинули у тим ваздушним дуелима са надмоћним непријатељем.
—ОФАНЗИВА У СЕВЕРНОЈ АЛБАНИЈИ И ЗАУЗИМАЊЕ СКАДРА: незнајући за стање на осталим фронтовима, 3. амрија и нарочито Зетска дивизија продрли су дубоко у северну Албанију поразивши италијанску војску и заузевши Скадар. Вардарска дивизија је такође продирала у правцу Елбасана. Косовска дивизија је заузела слив Дрима. Ове јединице су се веома успешно бориле на територији Албаније без информација о слому војске на моравско-вардарском и, касније, западном правцу.
—КОНТРАУДАРИ МОРАВСКЕ И ТОПЛИЧКЕ ДИВИЗИЈЕ НА ПРОСТОРУ НАЈСНАЖНИЈЕГ НЕПРИЈАТЕЉСКОГ НАПАДА: Моравска дивизија је трпела највећи напад у Априлском рату из правца Брегалнице ка Скопљу и Куманову и јуначки се држала. Исто се односи и на Топличку дивизију која је била рапоређена између Пирота и Цариброда бранећи Понишавље и пчињско-јужноморавски правац. Недостатак муниције је био пресудни проблем, а немачки извори пишу о јунаштву наших војника који су у неколико наврата чак предузимали успешне контраударе. Чак је у тим контраударима смртно рањен и главнокомандујући Топличке дивизије, јунак из балканских и Првог светског рата, генерал Михаило Ст. Голубовић. Он је био једини генерал, који је бранећи отаџбину, положио свој живот у Априлском рату. Генерал Голубовић је сахрањен 16. априла 1941. године у Лебану, уз присуство преко 100.000 официра и војника, који су се ту налазили или повлачили. Касније, после завршеног рата, пренет је у Београд и сахрањен у породичној гробници на Новом гробљу, без икаквих почасти или указаног војничког поштовања.
—ДРЖАЊЕ ТИМОЧКЕ И КРАЈИНСКЕ ДИВИЗИЈЕ: Немачким заузимањем Скопља и Ниша ове дивизије су остале изоловане иза непријатељских положаја и покушавале су продор ка Великој Морави где је требало формирати нови фронт. Крајинска дивизија је покушавала да поврати Сипски канал, док је Тимочка дивизија одлучно поразила непријатеља код Сокобање приликом немачког продора из правца Алексинца, заробивши велики број немачких војника и њихове технике.
—БОРБЕ ПИТОМАЦА АРТИЉЕРИЈСКЕ ПОДОФИЦИРСКЕ ШКОЛЕ: Немци су нарочито били импресионирани борбом најмлађих питомаца Артиљеријске школе у Шумадији и Поморављу. Са дивљењем су извештавали како се најмлађи српски војници боре и како су лукави у отпору који су пружали, изненађујући непреијатеља на сваком кораку.
—ОТПОР ГРАЂАНА ЈАГОДИНЕ, КРАГУЈЕВЦА И УЖИЦА: У овим градовима сами грађани су се организовали, стављали џакове песка, узели и делили своје оружје и учествовали у уличним борбама против Немаца приликом њиховог уласка у те градове. У Ужице, на пример, су Немци дошли током ноћи из правца Подриња. Поред Југословенске војске која се повлачила и сами Ужичани су учествовали у уличним борбама и тада је 118 храбрих Ужичана погинуло у борбама по граду са Немцима.
—БОРБЕ МОНИТОРА „ДРАВА“ ДУЖ ЧИТАВОГ ДУНАВА: Командант монитора Драва је био поручник бојног брода прве класе Александар Берић, који је на себе преузео борбу до краја. У договору са својим морнарима, Берић је беспоштедно водио борбе у безизлазним ситуацијама. Чак је Дунавом стигао и до Мохача у Мађарској, где је бомбардовао њихов војни аеородром. Приликом повлачења ка Новом Саду, монитор Драву је 12. априла коначно открила, напала и потопила немачка авијација код Челарева, а том приликом је живот изгубио поручник Берић са својим члановима посаде, од којих се само њих 10 спасило.
