Двадесет пет водећих математичара света, потписало је отворено писмо у којем тврде да лабораторије које развијају вештачку интелигенцију угрожавају њихов интелектуални рад, настојећи да једна другу надмаше у решавању чувених математичких проблема. Сваки од потписника добитник је Филдсове медаље, која се сматра најпрестижнијим признањем у свету математике.
Спор око заслуга за математичка открића
Професор Универзитета у Њујорку Тристан Бакмастер ове недеље је оптужио компанију OpenAI да је вршила притисак на њега да не наведе сарадника који ради за Anthropic као коаутора у решавању важног математичког проблема. Он је такође поставио питање да ли је компанија користила њихов рад уз помоћ алата Codex како би током једног викенда, уз масовну употребу рачунарских ресурса, произвела сопствени револуционарни доказ.
У четвртак је OpenAI повукао своје спонзорство математичког догађаја на Калифорнијском технолошком институту (Caltech), након што су истраживачи те установе јавно критиковали компанију.
Да ли ће математичка открића остати разумљива људима?
Иако би способност система вештачке интелигенције да решавају највеће нерешене математичке проблеме могла донети огромну корист човечанству, потписници писма упозоравају да ће то бити случај само ако таква решења могу да буду разумљива и објашњива математичкој заједници, а потом и широј јавности.
„Често се оваква решења објављују у журби, без довољно времена за квалитетну разраду, издвајање нових метода и идеја, као и навођење релевантних претходних радова других истраживача“, написали су они, напомињући да доказ који је представио OpenAI још увек није независно потврђен.
Питања ауторства и плагијата
„Као и у свим креативним професијама, ово отвара озбиљна питања ауторства и плагијата. Штавише, без математичара који су спремни да нове идеје развијају, тумаче и уграђују у математички корпус знања, идеје које је осмислила вештачка интелигенција никада не би постале у потпуности живе. Тиме би се изгубио и кључни људски ланац преношења знања између генерација математичара“, наводи се у писму.
Страх од затварања научне сарадње
Како све више математичара постаје сумњичаво и пита се да ли су њихови разговори и рад уз помоћ алата Codex коришћени за обуку нових модела компаније OpenAI, расте страх да би традиционална култура отвореног научног истраживања могла бити озбиљно нарушена.
Данас, ако водеће компаније које развијају вештачку интелигенцију уоче обећавајући пут ка неком открићу, могу потрошити десетине милиона долара на коришћење великих језичких модела како би стигле до доказа пре самих истраживача који су проблем први проучавали. Такав развој догађаја подстиче тајновитост и затварање научних процеса.
Лајденска декларација и нова правила игре
Ово писмо надовезује се на Лајденску декларацију, документ који је у јуну објавила радна група математичара. Та декларација такође разматра начине на које ће докази добијени уз помоћ великих језичких модела променити математичку науку и нуди низ препорука за математичаре, научне институције и доносиоце политичких одлука.
Вредност математике није само у решењима
Као и у софтверском инжењерству и другим областима у којима алати засновани на вештачкој интелигенцији мењају начин рада, математичари наглашавају да се права вредност њихове професије не налази само у доказима и питању ко ће за њих добити признање.
Она се налази и у читавој интелектуалној структури која образује нове генерације, подстиче постављање нових питања, ствара нове идеје и повезује математичка открића са ширим токовима људске цивилизације.
Упозорење које се тиче свих професија
Чак и ако неко не прати свет врхунске математике и борбу за доказивање сложених теорема, аутори писма сматрају да се проблем који данас погађа математичаре ускоро може појавити и у другим областима.
„Проблеми са којима се математичка заједница данас суочава слични су проблемима које већ осећају друге научне и креативне професије. Они указују и на изазове са којима би се могло суочити читаво човечанство: како обезбедити да, док вештачка интелигенција мења начин на који радимо, не изгубимо из вида сврху због које тај рад уопште постоји“, закључује се у писму.
