Аустроугарски фелдмаршал Светозар Боројевић рођен је у Војној крајини 1856. године. То подручје насељавали су Срби који су бранили границе црно-жуте монархије. Његов отац Адам Боројевић рођен је у селу Кнезовљани код Костајнице био је граничар. Мајка Светозара Боројевића, Стана, рођена је такође у српској православној породици у селу Бојна код Глине.
Боројевић имао брата Николу који је такође био професионални војник и достигао је чин пуковника и сестру Љубицу, удату Бабић. Напредовањем кроз службу стекао је право да буде примљен у племство након чега постаје фон Бојна. По имену родног села његове мајке. Боројевић се посебно истакао приликом анексије Босне и Херцеговине 1878. године када је заузео Сарајево. Остало је забележено да је на ратним играма победио немачког цара Вилхелма другог. Успешно је учествовао у борбама на Руском фронту након чега прелази на ратиште са Италијом.
Након Првог светског рата је затражио да буде примљен у војску Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца где требало да добије чин војводе. Према неким изворима, војвода Живојин Мишић је наводно рекао да се пријему Боројевића у војску новонастале државе јужних Словена противио један хрватски министар. Боројевић је у сиромаштву умро у Клагенфурту 1920. године. Сахрањен је у Бечу у гробници коју је платио свргнути цар Карло. Интересантно је да у Хрватској тврде да је Светозар Боројевић био Хрват. У тим тврдњама потпуно занемарују чињеницу да су му родитељи били Срби па чак и то да је у Другом светском рату у Јасеновцу убијено 25 Боројевића. Сви они су били из родног села фелдмаршала Фон Бојне
