Иза густе Звездарске шуме, на највишој тачки Београда, већ скоро век и по стоји институција која је буквално променила топографију и име једног дела града. Основана давне 1887. године, Астрономска опсерваторија на Звездари је најстарији научни институт у Србији који и данас поносно носи свој уклесани мото: „Omnia in numero et mensura” (Све је у броју и мерењу).
Иако је данас доживљавамо као симбол наше науке, њено постојање дугујемо готово надљудској упорности једног човека – професора Милана Недељковића.
Трновит пут до звезда
Прича о Опсерваторији почиње у другој половини 19. века када је Србија на Великој школи увела астрономију и метеорологију, али није имала никога ко би тај предмет предаво. На сцену тада ступа млади Милан Недељковић. Као талентовани дипломац, а на предлог Јосифа Панчића, одлази у Париз као државни питомац како би се усавршио у овим областима. Када се вратио као професор, његова мисија била је јасна: Србији је потребна опсерваторија.
Међутим, историја му није ишла на руку. Ратови, попут оног са Бугарском 1885. године у којем је Недељковић једва преживео као мобилисани војник, стално су одлагали његове научне планове. Ипак, Недељковић није одустајао. Схватајући да држава нема новца за скупе грађевинске пројекте, предложио је компромис – да се за почетак изнајми приватна кућа.
Тако је 1887. године министар провете Милан Кујунџић Абердар донео одлуку о подизању „провизорне” опсерваторије у изнајмљеној Гајзлеровој кући на Врачару. Неколико година касније, 1891, Опсерваторија се сели на тада пусту врачарску ливаду, у близини данашњег Храма Светог Саве, где почиње озбиљнији рад на метеоролошким и астрономским осматрањима.
У том мукотрпном раду, Недељковић је имао огромну подршку своје супруге Томаније Радаковић. Ова образована и имућна жена не само да је делила његову љубав према науци већ је несебично улагала сопствени новац како би Опсерваторија опстала у тешким тренуцима.
Неуништиво научно наслеђе
Права искушења за Опсерваторију и Недељковића стижу са Првим светским ратом. Научник ради под бомбама све до јесени 1915. године, када са породицом креће у повлачење преко Албаније. Када се 1919. вратио у ослобођени Београд, затекао је пустош. Иако је аустријски управник (бечки професор Виктор Конрад) из поштовања према Недељковићу спасао библиотеку и архиву, сви вредни инструменти били су однети или уништени, а павиљони онеспособљени.
Тада Недељковић долази на спасоносну идеју: нова опрема за Опсерваторију мора се набавити на рачун ратних репарација од Немачке. Лично одлази у Берлин, Јену и Хамбург, уговара набавку врхунских инструмената и тако успева да београдску Опсерваторију опреми тако да у том тренутку постане једна од најмодернијих у Европи. Међу тим средствима стигао је и чувени телескоп у Великом павиљону, који је тада спадао међу четири највећа на свету.
Селидба на Велико брдо и светски успеси
Иако је Недељковић отишао у пензију 1924. године, његови нацрти и визија послужили су као основа за оно што Опсерваторија представља данас. Током 1932. године, под вођством новог управника Војислава Мишковића, Опсерваторија се сели на данашњу локацију на Великом Врачару. Комплекс је према Недељковићевим скицама пројектовао архитекта Димитрије Леко, уз помоћ Јана Дубовија.
Тада је то брдо било потпуна голет на далекој периферији Београда – идеално место за посматрање звезда, без градског светла и загађења. Управо због Опсерваториије, цео тај крај и данас носи име Звездара, а густа Звездарска шума настала је тек касније, планским пошумљавањем око научног комплекса.
Захваљујући темељима које је Недељковић поставио и опреми коју је изборио, београдски астрономи су средином 20. века исписали златне странице светске науке:
- Откриће 43 астероида: У периоду од 1936. do 1956. године наши астрономи су остварили невероватан низ успеха откривајући мала тела у Сунчевом систему.
- Астероид „Србија”: Астроном Перо Ђурковић први открива астероид којем даје име Србија, а касније открива још
- четири, међу којима су „Миланковић” и „Звездара”.
- Служба за мале планете: Чувени астроном Милорад Протић покреће посебну службу на Опсерваторији и сам открива чак 33 астероида. Многи од њих и данас носе препознатљива домаћа имена попут 1507 Beograd, 1554 Jugoslavija, 1675 Simonida, 2244 Tesla и 2348 Mišković.
Астрономска опсерваторија на Звездари тако и данас стоји као живи споменик визији Милана Недељковића – човека који је, упркось ратовима и сиромаштву тадашње државе, успео да Србима буквално подигне поглед ка небесима, пише Калдрма.
