„У тешкој и мучној српској прошлости нестајали су градови, дворци, тврђаве, али је остао један део културног блага по манастирима и црквама у којима су га кроз векове чували и сачували српски монаси и свештеници…“ патријарх српски Викентије на отварању Музеја Српске Православне Цркве.
Музеј Српске Православне Цркве основан је 1926. године, а отворен 14. јуна 1954. године у згради Патријаршије у Београду. Музеј чува предмете од непроцењиве верске, културне и уметничке вредности, а њихов опис је постављен на српском и на енглеском језику.
Историјат музеја
Прва иницијатива за оснивање Музеја СПЦ везује се још за 1851. годину, када је на епископској конференцији у Бечу, тадашњи патријарх Јосиф Рајачић предложио оснивање Српског народног музеја, али нажалост, аустријске власти то нису дозволиле. Ипак, то није спречило српско свештенство да покрене опсежни посао прикупљања експоната за потребе будућег музеја, те је забележено да је митрополит српски Петар Јовановић, 1856. године апеловао на свештенство Кнежевине Србије да сакупљају „српска живописна дела“ како би се отворио Српски музеум. Прикупљена уметничка дела, позната под именом „Художествена хранилница“ била су смештена у просторијама Београдске митрополије, да би 1868. године ова збирка била пренета у београдски Народни музеј.
И у наредним деценијама, митрополит српски Михаило је наставио рад на сакупљању црквених драгоцености. Његов наследник, митрополит Инокентије Павловић, наставио је даљу активност, те 1899. године на Светом архијерејском сабору предлаже да се одреди извесна сума из црквених фондова за копирање слика свих митрополита, чије се слике могу наћи, ради оснивања галерије митрополитских слика. После уједињења земље и епархија СПЦ, још једном је покренута иницијатива да се оснује јединствени музеј који би пратио развој СПЦ кроз различите епохе. Међутим, 1927. године Свети архијерејски сабор СПЦ доноси одлуку да се изради Правилник и да се омогући да свака епархија оснује свој црквени музеј и библиотеку.
Почетком 1937. године, стекли су се услови за поновно формирање Музеја српске цркве склапањем уговора између Краљевине Југославије и Српске православне цркве о закупу Конака кнегиње Љубице у Београду за потребе Музеја. Током 1940. године, извршене су последње припреме за отварање музеја, чије свечано отварање било заказано за октобар 1940. године, али прилике у земљи довеле су до тога да сви радови буду обустављени у јуну, а запослени у музеју распуштени. Отварање музеја мораће да сачека још деценију и по.
По ослобођењу, раскинут је уговор о коришћењу Конака кнегиње Љубице, а сви сачувани предмети пренесени су у зграду Патријаршије у Београду. У овом периоду је донесена и одлука да се у Београд пренесу сва црквено-уметнички предмети који су за време НДХ похарани из храмова СПЦ и пренесени у Загреб, али је цркви враћено само 11 од 40 вагона уметнина, односно само она која су украдена са територије Србије.
Отварање музеја
Музеј Српске православне цркве у Београду је за постиоце отворен тек 14. јуна 1954. године захваљујући Патријарху српском Викентију. Разнолики предмети сакралног карактера који нам сведоче о културном и духовном наслеђу нашег народа, првобитно чувани као ризнице, у посебним просторијама при олтару, данас се могу видети у музеју. Богатсво колекције музеја прелази границе наше земље и чини део светског културног наслеђа.\
Богата и јединствена стална поставка
У сталној поставци Музеја Српске православне цркве изложени су предмети од непроцењиве верске, културне и уметничке вредности који приказују историјат Српске православне цркве и самог српског народа, од свог оснивања у доба Светог Саве до данас. У оквиру музејске збирке, налази се изузетно вредна колекција рукописних и штампаних црквених књига, старе српске гравире, одежде, мајсторски израђени црквени предмети, црквени вез, печати, те галерија портрета црквених великодостојника.
Овде се налази и плаштаница краља Милутина, одоре светог кнеза Лазара, митра Катарине Кантакузине, похвале монахиње Јефимије, повеље цара Душана, кивот светог Стефана Дечанског из 1343. године и Дечанско апокрифно јеванђеље из 13. века.
Документа и повеље
Део колекције Музеја Српске православне чине и црквени и историјски документи, па тако можете да се упознате са повељама краља Вукашина, Вука Бранковића, цара Душана, ту је и препис повеље кнеза Лазара издате манастиру Раваници, деспота Јована Бранковића, затим повеље влашких владара и молдавског војводе Василија, повеље руских царева Александра Михајловича и Петра Великог.
Веома су знајчане и привилегије и повеље о правима Срба и СПЦ издате од стране аустријских владара цара Фердинанда III, Леополда VI, Јосифа II, царице Марије Терезије и Фрање Јосифа, као и турска документа издавана фрушкогорским манастирима.
Иконе и фреске
Поред богослужених књига, докумената и црвених предмета, значајну целину у Музеју чине иконе и копије фресака манастира, али и копије слика државних сабора, галерија портета митрополита и епарха СПЦ, као из важних државних личности, те разна уметничка дела која су Музеју уступали угледнији Срби попут Александра Дерока, Ксеније Атанасијевић, Саве Петковића, Драгомира Тадића, Даринке Кашић и други.
Музеј Српске Православне Цркве је чувар националног идентитета, историје и културне баштине нашег народа. Поставка музеја нам показује на који начин треба да чувамо наше народно вишевековно наслеђе и да негујемо духовност.
