Русија се припрема да током ове године у орбиту постави десетине домаћих сателита како би проширила нискоорбиталну широкопојасну мрежу за коју председник Русије Владимир Путин тврди да „не заостаје“ за Старлинком Илона Маска, а да га „у неким аспектима можда чак и надмашује“.
Констелација сателита под називом „Расвет“ налази се у средишту настојања Москве да изгради сопствени свемирски комуникациони систем који ће ојачати национални суверенитет, унапредити способности у управљању беспилотним летелицама и обезбедити комуникациону независност Русије у условима западних притисака.
Шта чини сателите „Расвет“ посебним?
Систем развија приватна руска ваздухопловно-космичка компанија „Биро 1440“, која је део холдинга ИКС. Пројекат је започет 2023. године лансирањем три експериментална сателита, док је друга тестна мисија уследила 2024. године. У марту ове године „Биро 1440“ је у орбиту поставио прву комерцијалну серију од 16 сателита.
Ови сателити функционишу као 5Г базне станице, међусобно су повезани ласерском комуникацијом и омогућавају пренос података брзином до једног гигабита у секунди, уз кашњење сигнала до 70 милисекунди. Најновији модел „Расвет-3“ тежак је око 370 килограма, што је знатно више од претходних верзија лансираних 2023. и 2024. године.
Процењује се да ће укупна вредност пројекта достићи око 515 милијарди рубаља, односно приближно седам милијарди долара.
За разлику од Старлинка, који ради на нижим орбитама, „Расвет“ се налази на висини од око 800 километара. Такав избор омогућава да мањи број сателита покрије већу територију и истовремено продужава њихов радни век.
Какви су планови Русије за ову сателитску мрежу?
Према подацима са специјализованог портала за праћење космичких лансирања RocketLaunch.Live, друга серија од 16 сателита „Расвет-3“ требало би да буде лансирана са космодрома Плесецк на северу Русије помоћу ракете „Сојуз-2“.
Због осетљивости пројекта мало је познато о самом лансирању, укључујући и тачан датум. Током постављања прве серије у марту, Украјина је, према речима директора Роскосмоса Дмитрија Баканова, покушала да поремети мисију нападима беспилотних летелица на космодром.
Русија планира да до краја 2026. године у орбити има 156 сателита „Расвет“, а да се тај број до 2035. повећа на око 900.
Ипак, пројекат није прошао без проблема. Један од сателита лансираних у марту, познат као „Објекат 4“, претрпео је квар на систему потисника и 6. јуна сагорео у атмосфери. Компанија „Биро 1440“ потврдила је губитак сателита, али је нагласила да способности читаве констелације нису нарушене.
Да ли би „Расвет“ могао да има војну примену?
Путин је почетком месеца потврдио да Русија развија тешке ударне беспилотне летелице које ће се контролисати путем сателитске везе.
Беспилотне летелице које користе сателитску комуникацију веома је тешко ометати средствима електронског ратовања, јер „Расвет“ користи 5Г нетерестријалну мрежу са високо усмереним радио-сноповима који долазе из свемира.
Овај приступ подсећа на начин на који Украјина користи Старлинк терминале за координацију напада дроновима, размену података у реалном времену и заштиту од електронског ометања.
Више извештаја указивало је и на то да су руске снаге користиле Старлинк терминале на бојишту, укључујући и оне који су наводно заплењени. Москва, међутим, истиче да није било званичних испорука тог система Русији. Компанија SpaceX је у фебруару, на захтев украјинских власти, предузела кораке како би ограничила неовлашћено коришћење таквих терминала.
Зашто је „Расвет“ важан за Русију?
Поред војне употребе, „Расвет“ би могао да постане део критичне инфраструктуре државе која је превише пространа да би била у потпуности покривена оптичким кабловима или мобилним торњевима.
Изградња класичне инфраструктуре посебно је сложена у степским и тундрским пределима, где отопљавање пермафроста доводи до померања тла. Сателитска мрежа могла би да буде од великог значаја за удаљене, али стратешки важне регионе као што су Арктик и руски Далеки исток.
У мају су компанија „Биро 1440“ и Руске железнице усвојиле план за увођење сателитских комуникација у брзе возове широм железничке мреже дуге више од 105.000 километара, укључујући и правце између Москве и Санкт Петербурга.
Генерални директор компаније Алексеј Шелобков изјавио је да су терминали „Расвета“ већ тестирани у специјалној лабораторији смештеној у возу, како би се процениле њихове перформансе при великим брзинама, вибрацијама и различитим временским условима.
Током 2025. године мобилни оператори Билајн и МегаФон потписали су споразуме са компанијом „Биро 1440“ о повезивању скоро хиљаду базних станица на нову сателитску инфраструктуру.
Такође, у марту је председница Централне изборне комисије Русије Ела Памфилова изнела идеју да би сателитске комуникације у будућности могле да омогуће и даљинско гласање, оценивши такав сценарио као „сасвим реалну перспективу“.
Које су главне разлике између Старлинка и „Расвета“?
Иако и западни медији и директор Роскосмоса Дмитриј Баканов називају „Расвет“ руским конкурентом Старлинку, ова два система имају различите концепције.
Старлинк се ослања на хиљаде мањих сателита који круже на висини од око 450 до 480 километара, док „Расвет“ користи орбиту од приближно 800 километара. То значи да мањи број руских сателита може да покрије већу површину, али уз нешто веће кашњење сигнала.
SpaceX је фокусирао покривеност пре свега на густо насељене и комерцијално исплативе регионе света, док су Русија, Белорусија, Кина и велики делови Африке и Азије остали изван мреже. Насупрот томе, „Расвет“ је осмишљен тако да обезбеди стабилну покривеност Арктика, Сибира, Крима и Далеког истока.
Старлинк је пре свега намењен масовном тржишту, док је „Расвет“ усмерен ка великим компанијама, индустрији и државној инфраструктури.
Оба система могу директно да повежу обичне мобилне телефоне без додатне опреме, али руска мрежа у потпуности користи савремену 5Г архитектуру.
Према речима Алексеја Шелобкова, компанија „Биро 1440“ није покушала да копира амерички систем, већ је све кључне компоненте и технологије развила самостално.
Да ли је „Расвет“ прекретница за дигитални суверенитет Русије?
Руски национални сателитски систем многи сматрају једним од најважнијих технолошких пројеката земље у условима западних санкција. Велики део комуникационе инфраструктуре и даље зависи од подморских и копнених каблова, као и од страних сателитских система.
„Расвет“ има потенцијал да отклони бројне проблеме повезаности на огромној територији Русије, укључујући и Арктик, који све више добија на значају као будућа трговачка рута услед топљења леда.
Овај пројекат представља део шире стратегије дигиталног суверенитета, која обухвата развој домаћег софтвера, претраживача, платних система и других технолошких решења независних од Запада.
За Москву ова констелација представља пре свега независан комуникациони систем
Иако „Расвет“ по броју сателита не може да се мери са Старлинком, његов циљ није да надмаши компанију Илона Маска на глобалном тржишту.
За Москву ова констелација представља пре свега стратешки комуникациони систем независан од одлука западних компанија и влада. Истовремено, она може да обезбеди предност у управљању беспилотним летелицама, бржој размени података на бојишту и повезивању удаљених делова земље.
Због тога се права вредност „Расвета“ не огледа у томе да ли ће достићи размере Старлинка, већ у способности да Русији обезбеди већу технолошку и комуникациону самосталност.
