Вођење Реал Мадрида никада није представљало само фудбалски изазов. У клубу у којем готово сваки играч има статус светске звезде и једног од најбољих играча на својој позицији, тренер мора да пронађе начин да различите карактере, амбиције и его усмери ка једном заједничком циљу.
То је један од првих задатака Жозеа Муриња по повратку на клупу „краљевског клуба“. Мора да изгради свлачионицу у којој ће тим бити важнији од појединца. У супротном, ни највећи таленат неће бити довољан за освајање највећих трофеја.
Према писању шпанских медија, Португалац од првог дана инсистира на томе да сваки фудбалер мора да се осећа важним, без обзира на то да ли је стартер или резервиста. То је филозофија која му је током каријере доносила велике успехе.
Мурињо је управо током свог првог мандата у Мадриду показао колико је вешт у управљању свлачионицом препуном великих звезда. У периоду када су у екипи били Кристијано Роналдо, Серхио Рамос, Икер Касиљас, Карим Бензема, Месут Озил, Анхел Ди Марија, Лука Модрић и бројни други врхунски играчи, успео је да створи јасну хијерархију и „машинерију“ у којој су се знала правила.
Реал је под његовим вођством освојио титулу са рекордним бројем бодова и голова, а још важније – добио је победнички карактер који му је годинама недостајао.
Мурињо је изградио победничку генерацију Реал Мадрида
Многи сматрају да су темељи каснијих европских успеха постављени управо у том периоду. Екипа коју је касније преузео Зинедин Зидан у великој мери је била изграђена на структури и победничком менталитету који је Мурињо успоставио.
Наравно, Зидан је том тиму дао свој печат и освојио историјске титуле у Лиги шампиона, али је тешко занемарити чињеницу да је добар део костура тог тима формиран управо током мандата стручњака из Португала.
Ауторитет у свлачионици не гради се виком или казнама, већ доследношћу. Играчи врло брзо препознају да ли тренер доноси одлуке по истим критеријумима за све или прави разлику између највећих звезда и осталих. Када постоји једнак третман, лакше је створити међусобно поверење и здраву атмосферу.
Реал данас има фудбалере који су навикли да буду главне звезде својих репрезентација и клубова. У таквом окружењу сасвим је нормално да сваки од њих жели што већу улогу. Ипак, уколико се личне амбиције ставе испред интереса екипе, проблеми врло брзо излазе на површину.
Зато тренер мора да пронађе равнотежу између слободе коју даје врхунским играчима и дисциплине која је неопходна да би они функционисали као целина.
Кукуреља и Думфрис би могли да олакшају тај процес
Управо би потенцијална појачања могла додатно да олакшају тај процес. Марк Кукуреља би донео агресивност, енергију и стабилност на левој страни терена, док би Дензел Думфрис унео физичку снагу, продорност и директност која је често красила Мурињове екипе. Оба играча поседују радну етику коју Португалац изузетно цени и могли би брзо да се уклопе у систем у којем је колектив испред појединца.
Да ли ће Родри доћи у Реал?
Још већи значај имала би евентуална појачања у централним зонама терена. Родри је годинама један од најкомплетнијих везних играча света и његов долазак би Реалу донео контролу игре, мирноћу у поседу и лидерство као у Манчестер Ситију и репрезентацији Шпаније.
Са друге стране, Диоманде би представљао инвестицију за будућност и додатну снагу у последњој линији, што је профил играча који се савршено уклапа у Мурињову жељу да изгради чврсту и физички доминантну екипу и веома брзу у транзицији напада.
Мурињо је тренер који нема проблем са великим именима
Мурињо је кроз каријеру показао да нема проблем са великим именима, али исто тако никада није дозвољавао да било који појединац буде изнад клуба. Његов приступ одувек је био јасан – грб на предњој страни дреса важнији је од онога што пише на леђима. Управо због тога је успевао да извуче максимум из многих великих звезда, али је исто тако улазио у сукобе када би проценио да неко нарушава тимску хармонију.
Пред Реалом је нова ера и јасно је да ће, поред тактике и резултата, много тога зависити од атмосфере у свлачионици. Ако Мурињо поново успе да успостави баланс између великих егоа, изгради јасну хијерархију и интегрише нова појачања у јединствен систем, „краљевски клуб“ ће имати много веће шансе да се врати на врх европског фудбала.
У екипама препуним врхунских индивидуалаца, заједништво је и даље оно што прави разлику између доброг и шампионског тима.
