Руска морнарица је поново успоставила видљиво поморско присуство на западном Медитерану, у непосредној близини Гибралтарског мореуза. Најновији маневар Москве укључује распоређивање модерне фрегате „Адмирал Касатонов” и логистичког танкера „Академик Пашин” у алжирску луку Оран. Иако је званично реч о војној посети, војни и геополитички аналитичари оцењују да овај потез носи много дубље значење за глобалну безбедност и односе са НАТО алијансом.
Овај корак превазилази оквире рутинске посете и представља део шире стратегије Руске Федерације да очува свој утицај у Средоземном мору, нарочито након што је њен положај делом ослабљен у Сирији. Иако један ратни брод не може у потпуности променити војни баланс у региону, његове оперативне могућности привукле су огромну пажњу НАТО чланица које контролишу овај део акваторије.
Моћна фрегата „Адмирал Касатонов” – Техничке карактеристике и наоружање
„Адмирал Касатонов” је друга фрегата из чувене класе „Адмирал Горшков”. Изграђена у Санкт Петербургу, ова модерна фрегата уведена је у оперативну употребу руске морнарице 2020. године.
Са дужином од око 135 метара, депласманом од близу 5.000 тона и максималном брзином од 29 чворова, овај брод носи посаду од преко 170 чланова. Иако је реч о броду компактних димензија, што му омогућава дуготрајна дејства далеко од матичних база, он поседује наоружање које се обично среће код знатно већих крстарица:
- Ударно ракетно наоружање: Брод је опремљен вертикалним лансером 3С14 УКСК са 16 лансирних ћелија. Из њих се могу испаљивати крстареће ракете Калибр (напад на копнене циљеве са дометом од 1.500 до 2.500 километара и противбродске верзије са дометом до 300 км), надзвучне ракете П-800 Оникс, као и најновије хиперсоничне ракете Циркон.
- Противваздушна одбрана (ПВО): Систем Полимент-Редут са активном фазном решетком и 32 вертикалне лансирне ћелије пружа заштиту од ваздушних претњи на удаљености до 150 километара и висини до 30 километара.
- Додатно наоружање: Топ калибра 130 милиметара, систем за блиску одбрану „Палаш”, противподморнички и противторпедни систем „Пакет-НК”, сонари „Зарја М” и „Вињетка”, као и противподморнички хеликоптер Ка-27 смештен на крми.
Захваљујући овим перформансама, фрегата је потпуно способна за самостална борбена деловања у свим условима — од противваздушне и противподморничке одбране до напада на површинске и копнене циљеве.
Логистичка подршка: Танкер „Академик Пашин” као кључ аутономије
Посебну пажњу војних стручњака привлачи и пратећи брод ове мисије — савремени логистички танкер „Академик Пашин”. Са дометом пловљења од око 8.000 наутичких миља, овај помоћни брод омогућава симултано снабдевање горивом до три ратна брода током саме пловидбе.
Присуство овог танкера драстично повећава аутономију руске поморске групе, омогућавајући јој дуготрајне операције на отвореном мору без потребе за ослањањем на лучку инфраструктуру других држава.
Зашто Алжир постаје главна тачка руске стратегије?
Од почетка рата у Украјини 2022. године, могућности деловања руске морнарице на Медитерану постале су ограниченије. С обзиром на геополитичке промене на сиријском ратишту, јачање партнерства са државама попут Алжира за Москву постаје стратешки императив.
Алжир је дугогодишњи и један од највећих купаца руског наоружања, али и кључни безбедносни партнер Москве у Африци. Војна посета луци Оран зато се може тумачити као јасан покушај Русије да очува и учврсти свој стратешки утицај на јужној обали Медитерана.
Реаговање НАТО-а: Електронско извиђање и значај Гибралтара
Из перспективе НАТО пакта, географски положај Алжира представља критичну тачку. Западни Медитеран је главни поморски коридор који повезује Атлантски океан и Средоземно море, док је Гибралтарски мореуз једно од најважнијих светских поморских уских грла.
Било какво повећање руских војних активности у овом сектору захтева појачан надзор савезничких ваздушних и поморских снага. Италијански и други извиђачки авиони НАТО-а већ су пратили кретање руске фрегате током њеног проласка кроз централни Медитеран. Иако Алијанса тренутно не види непосредну војну претњу, ситуација се схвата крајње озбиљно због два кључна фактора:
- Обавештајни потенцијал: Модерни радари и системи за електронско извиђање на фрегати „Адмирал Касатонов” омогућавају Москви да прикупља податке о активностима НАТО бродова, авиона и комуникационих мрежа, што јој даје детаљан увид у обрасце деловања Алијансе.
- Симболична порука Западу: Упркос рату у Украјини и оштрим западним санкцијама, Русија демонстрира да и даље поседује способност пројекције војне и поморске моћи на великим удаљеностима, задржавајући безбедносна партнерства изван постсовјетског простора.
Балансирање између Истока и Запада
Ипак, аналитичари упозоравају да не треба прецењивати дугорочне последице овог догађаја. Алжир води стриктну спољну политику према којој не дозвољава успостављање страних војних база на својој територији. Истовремено, Алжир одржава редован дијалог и одређене облике сарадње са НАТО-ом кроз програм Медитеранског дијалога, пажљиво балансирајући између односа са Западом и традиционалног партнерства са Москвом.
Без обзира на то, ова акција шаље недвосмислену поруку европским чланицама НАТО-а да северна Африка остаје зона високог геополитичког значаја — како због енергетских извора, тако и због контроле миграционих рута и безбедности поморских комуникација.
