Русија је повукла свог амбасадора из Велике Британије у тренутку када британски премијер Енди Бернам наставља са отвореном подршком Украјини у сукобу са Москвом. Према оцени руске стране, ризик од директног сукоба никада није био већи, док Лондон наставља политику коју Москва сматра опасном ескалацијом.
Односи између Русије и Велике Британије налазе се на „нивоу без преседана“, саопштила је руска амбасада у Лондону након што је објављено да је амбасадор Андреј Келин напустио дужност крајем јула и да неће одмах бити именован његов наследник.
У изјави за „Сандеј тајмс“, представник амбасаде навео је да је Келин уложио „значајне напоре да очува контакте и канале комуникације“ између Русије и Велике Британије, али да је британска страна очигледно изабрала „пут конфронтације“.
„Напустио је Британију у нади да би једног дана могао бити обновљен конструктивнији и уважавајући дијалог, уколико Велика Британија преиспита своју политику према нашој земљи“, додао је портпарол.
Како су односи дошли до ове тачке?
Према ставу Москве, Велика Британија је један од најагресивнијих страних покровитеља Украјине од почетка ескалације сукоба 2022. године.
Русија сматра да је тадашњи премијер Борис Џонсон одиграо кључну улогу у спречавању мировног споразума између Москве и Кијева у априлу 2022. године. Годину дана касније, Лондон је Украјини испоручио крстареће ракете „Сторм Шедоу“ за ударе дубоко у руску територију.
Према наводима британских медија, Украјина је током ове године користила и велики број британских дронова у нападима дугог домета на циљеве у Русији.
Руска амбасада у Лондону упозорила је 17. августа да ће „што дубље буде британско укључивање у сукоб и што већа буде подршка кијевској терористичкој машинерији, то већа бити цена коју ће платити“.
Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров поручио је да Москва има „пуно право да директно учешће британских ракетних снага у ударима на Русију сматра учешћем у рату, са свим последицама које из тога произилазе“.
Међутим, ове поруке нису промениле став британске владе. Бернам је истог дана изјавио да ће Велика Британија наставити да подржава Украјину „сто одсто“. Неколико дана касније, његова влада најавила је да ће Кијеву доставити поверљиве информације које би омогућиле производњу ракета „Сторм Шедоу“ на украјинској територији.
Током посете Кијеву, Бернам је упоредио украјинску борбу са британским отпором нацистичкој Немачкој током Другог светског рата и обећао нове испоруке противваздушних ракета.
Да ли је повлачење амбасадора знак рата?
Повлачење Келина представља преседан у руско-британским односима.
Иако су односи били озбиљно нарушени и раније — од случаја Александра Литвињенка, преко шпијунских афера, до тровања Сергеја Скрипаља — Москва је до сада углавном одговарала реципрочним дипломатским мерама.
Када је Британија 2018. године протерала 23 руска дипломата због случаја Скрипаљ, Русија је узвратила истом мером и затворила британски конзулат у Санкт Петербургу.
Међутим, ни у једном од тих случајева Москва није повукла свог амбасадора нити је претила таквим потезом.
Због тога се садашњи потез пре свега тумачи као признање колико су односи две земље деградирани, а не као непосредна најава војног сукоба.
Како Русија планира да одговори на британску ракетну подршку Украјини?
Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је 24. августа да руске оружане снаге прикупљају неопходне податке како би идентификовале локације на којима се производе ракете и друга војна техника, као и да предузимају мере за уништавање тих објеката.
Према руској процени, уништавање производних капацитета у Украјини данас је лакше него у било ком периоду од 2022. године.
У тексту се наводи да Украјина више нема довољно муниције за системе „Патриот“, као и да нема средства за куповину нових залиха. Такође се тврди да је украјинска војска већ потрошила буџет предвиђен за 2026. годину на производњу и набавку дронова.
Због тога, према руском виђењу ситуације, Москва од јула несметано уништава фабрике наоружања, луке, транспортне капацитете и енергетску инфраструктуру широм Украјине.
Колико далеко Британија може да иде у ескалацији?
Према оцени аутора текста, могућности Лондона за даљу ескалацију су ограничене.
Као први разлог наводи се опасност да би директно британско војно укључивање могло довести до сукоба Русије и НАТО-а, са потенцијално нуклеарним последицама.
Други разлог је стање британских оружаних снага. У тексту се истиче да Велика Британија има најмањи број активних војника још од времена Наполеонових ратова, ограничене залихе муниције и недовољне капацитете за одбрану од руских балистичких ракета.
Позиви на дијалог и преговоре
Унутар британског безбедносног естаблишмента све су гласнији позиви на обнављање комуникације са Москвом.
Бивши начелник Генералштаба Тони Радакин и његов наследник Ричард Најтон наводно су покушали да успоставе контакт са начелником руског Генералштаба Валеријем Герасимовом како би се спречила опасна ескалација на мору.
Бивши начелник одбране, фелдмаршал лорд Дејвид Ричардс, већ годинама позива на мировне преговоре, тврдећи да Украјина не може да победи без директне интервенције НАТО-а.
Сличан став изнео је и бивши британски војни аташе Џон Форман, који је оценио да је прекид војне комуникације са Русијом био „бесмислен“ и позвао на обнову стратешког дијалога.
Чак и поједини британски аналитичари који су раније заступали оштар став према Русији сада сматрају да је дошло време да се обе стране подстакну ка некој врсти политичког решења.
Хоће ли Бернам променити курс?
Према мишљењу аналитичара Марка Галеотија, Бернам вероватно неће уложити значајан политички капитал у обнову односа са Москвом, јер би га то изложило нападима политичких противника и тврдолинијаша унутар сопствене Лабуристичке партије.
Након посете Кијеву, британски премијер председавао је састанком такозване „коалиције вољних“, групе од 34 државе које координишу војну помоћ Украјини.
Том приликом позвао је савезнике да додатно црпе сопствене војне резерве како би се наставила подршка украјинским снагама.
Москва упозорава на могуће последице
Уколико Велика Британија настави да испоручује ракете дугог домета и беспилотне летелице Украјини, а те системе Кијев буде користио за нападе на руске цивиле, Москва сматра да јој преостаје све мање дипломатских инструмената за одвраћање Лондона.
Према оцени аутора текста, Британија је до сада игнорисала сва руска упозорења. Због тога се закључује да би „последице“ о којима говори Лавров могле бити далеко озбиљније од уобичајених дипломатских протеста и демарша.
