Браћа Петар и Павле Голубовић имали су тек 7 и 5 година, када су их почетком јула 1992. године, заједно с родитељима, угледним Србима из Коњица, професорима Ђуром и Властом, из стана извели припадници Специјалних јединица полиције под контролом тадашњих градских власти.
Породица је одведена на локалитет код мјеста Спиљани, близу Коњица, гдје су поредани и стријељани из аутоматског оружја. Родитељи и петогодишњи Павле преминули су на лицу мјеста, а седмогодишњи Петар је преживио прво стријељање јер га меци нису погодили. Након што су убице отишле, дјечак је по мраку успио доћи до полицијског пункта у селу Бијела како би потражио помоћ.
Друго стријељање седмогодишњег Петра
Полицајци с пункта су умјесто да му помогну, телефоном обавијестили исте егзекуторе да се дјечак налази код њих. Убице су се вратиле, преузеле Петра, одвеле га на локалитет под називом Гаљево и тамо га поново стријељали и убили.
Ко су били џелати који су убили малу браћу Голубовић?
За убиство породице Голубовић, Миралем Мачић је осуђен на 12 година затвора. По одслужењу казне поново је ухапшен по новој оптужници за убиство цивила српске националности у Коњицу, након чега са Тужитељством БиХ склапа споразум о признању кривице и свједочењу о другим злочинима на подручју Коњица током рата од 1992–1995. године. Прије почетка новог судског процеса, Мачић је умро у затвору, у јануару 2012. године.
Правоснажна пресуда није обухватила све учеснике због смрти током рата или прије завршетка процеса:
Шефик (Халил) Туцаковић био је означен у оптужници као иницијатор и организатор који је предложио породицу Голубовић као мету. С обзиром на то да је погинуо у рату, поступак против њега је званично обустављен.
Мирсад Максумић, један од убица, такође је погинуо у ратним дејствима прије изрицања пресуде.
Сјећање на Петра и Павла
Имена браће Петра и Павла Голубовића уклесана су и у заједнички споменик убијеној дјеци Коњица, постављен испред школе на Мусали, као још један подсјетник на бесмисао рата и најстрашније злочине, посебно оне у којима су убијени најневинији.
Анис Косовац из Коњица подигао је капију и спомен-плочу на локалном православном гробљу двојици дјечака убијених током рата у БиХ.
Непуних сто метара од своје куће у Доњем селу код Коњица, на десној обали Неретве, Косовац је на улазу у старо православно гробље властитим средствима обновио подзид, поставио нову капију, те поставио спомен-плочу убијеним дјечацима.
Колико је дјеце пострадало у БиХ током рата?
Према свеобухватној бази података Истраживачко-документационог центра (ИДЦ), у БиХ је током рата убијено и нестало 3.372 дјеце. У Сарајеву је, према подацима Завода за здравствену заштиту, страдало 1.601 дијете.
Према званичним подацима Института за нестале особе БиХ (ИНО БиХ) и бази података коју је крајем 2025. године представила Балканска истраживачка мрежа (БИРН БиХ), током рата је нестало укупно 1.297 малољетника, а још увијек се активно трага за 327 до 372 дјеце чија судбина или посмртни остаци ни три деценије након рата нису пронађени. Међу њима је и 29 беба које су имале мање од годину дана када им се изгубио сваки траг.
Убиство Петра и Павла није једини изоловани случај
Убиство Петра и Павла није једини изоловани случај, гдје су се етнонационалистичке оружане матрице спроводиле на најмилитантнији и најубитачнији начин. Дјеца као најневинија, најнезаштићенија, су била на првим војним ударима и метама.
Сами наведени бројеви убијене и непронађене дјеце указују колико су она страдала на територији читаве БиХ.
Деценије су прошле, појединци су добили неадекватне казне што указује на одсуство било какве хуманости, али и непоштовања Женевске конвенције и Конвенције о заштити дјеце.
