Српска ћирилица је за непуних 12 векова постојања била повремено забрањивана, бомбардована, али је доживљавала нове процвате и обнову, увек бивајући јуначна као њени Срби под вођством Светог Петра Цетињског и Карађорђа, истакао је Његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски Јоаникије.
Митрополит Јоаникије указао је да ћирилица код Срба није само писмо пребогате српске књижевности у њеном блиставом континуитету, већ непогрешиво обележава и историју српске државности.
„Истрајна је и издржљива, жртвена као Мали Радојица“, рекао је митрополит Јоаникије у оквиру церемоније отварања Фестивала „Ћирилицом“ у Будви, објављено је на сајту Митрополије.
Његово високопреосвештенство подсетио је да су ћирилицом писане најлепше словенске свете књиге, међу којима и „Мирослављево Јеванђеље“ које је уписано у Унесков регистар „Памћење света“ као културно добро од изузетног значаја за цело човечанство.
„Посебно смо поносни што је српски живопис, који се јасно препознаје у врховима свјетске сакралне умјетности, обиљежен ћирилицом, што су ћирилични и наши прелепи храмови од којих су најпознатији на Унесковој листи светске културне баштине“, рекао је владика Јоаникије.
Митрополит Јоаникије је навео да је ћирилица на заласку царства Немањића остала српском роду као једина застава славе и слободе, коју је на Цетињу храбро подигао Ђурђе Црнојевић оснивањем прве српске ћириличке штампарије.
„У вријеме злогласног турског ропства, овим писмом се храбрише и тешише свештенослужитељи и монаси по српским манастирима учећи ћирилици своја духовна чеда, да би се научила хранити се и крепити словом истине и сваком рјечју која излази из уста Божијих“, рекао је митрополит Јоаникије.
Високопреосвећени владика је истакао да је ћирилица Србе вековима учила да никада не буду искључиви према другим азбукама, нарочито не према латиници јер неговати ћирилицу, код Срба, између осталог, значи оспособљавати се за поштовање и прихватање истинских духовних и културних вредности које су изнедрили други народи.
„Овдје се потврђује народна мудрост да ко не воли и не чува своје – неће знати ни туђе чувати и поштовати. Кроз вријеме нам се потврдила још једна истина – колико год смо чували српску ћирилицу још више је она чувала нас“, рекао је митрополит Јоаникије.
Фестивал „Ћирилицом“, који је отворен синоћ на Тргу између цркава у будванском Старом граду, трајаће до 15. септембра, понудиће и ове године изузетно богат и разноврстан мултидисциплинарни програм који обухвата позоришну, оперску и ликовну уметност, музичке концерте и књижевне вечери.
