У данашњем свијету дјечије порнографије, ритуалних убистава и оних са страшћу, можемо рећи да snuff филмови више нијесу мит. Да појасним, snuff филмови су они изразито насилног садржаја са стварним глумцима, израженом сексуалношћу, гдје се све на крају завршава убиствима. Многи бркају snuff филмове са хорорима или филмовима других жанрова.
Мит код snuff филмова потиче од тога да у ствари кад би се такво нешто што је снимано десило у реалности представљало кривично дјело. Многи истражитељи CIA-e и FBI су упорно тврдили до скоро да су детаљно истраживали све snuff филмове и да се у сваком, баш сваком радило о глуми.
Мајстори за ову врсту филмова у Србији
Један од мајстора за ову врсту филмова је прослављени сценариста, умјетник и од скоро режисер Александар Радивојевић. Познат је да је двијехиљадитих година водио емисију ,,Шок коридор“ са колегом Ненадом Беквалцем.
У овој емисији која је трајала годинама обрађивао је многе табу теме, угошћавао разне госте, чак и оне који на први поглед не припадају Радивојевићевим интересовањима, попут, Мирјане Бобић Мојсиловић.
Једни од истакнутих гостију у овој емисији били су Небојша Пајкић, као један од оних који се први побунио против сивила свакодневнице у комунистичком друштву, шокантним ставовима, интересовањем за америчке андерграунд ауторе и субкултуре, и човјек који је дао окроман допринос развоју и настанку југословенског новог таласа у просторијама ,,Скц“ и ,,Академије“, заједно са својим колегама и пријатељима Момом Рајином, Пецом Поповићем, Петром Луковићем.
Поред њега чест гост у ,,Шок коридору“ је био један од најзначајнијих хорор писаца ових простора Дејан Огњановић. Један од најпознатијих филмова за који је Радивојевић радио сценарио, био је ,,Српски филм“, који је толико многе саблазнио да су га по ријечима самог Александра, људи избјегавали дуго времена да му се јављају на улици.
Српски филм има елементе snuff филма
,,Српски филм“, има елементе snuff филма, али је у питању хорор филм. У једној емисији ,,Шок коридора“, већ поменути Дејан Огњановић је говорио о једном италијанском фотографу, који је био присутан на хрватском ратишту, гдје је снимао најмонструозније сцене силовања Српкиња, убиства цивила која су све осим здравог разума, а камоли правила ратовања, мучења на различите начине.
Кад је дошао у Италију приказао је те снимке, и кад су га упитали, ,,како је могао то да снима, он је одговорио, да је у ствари учинио добро дјело, јер сад ти снимци могу да се употријебе против хрватских војника у злочинима над Србима“, што се наравно никад није десило.
Прича о Сарајево Сафарију
Актуелна је прича о Сарајево Сафарију, гдје су богати људи из различитих држава за новац долазили и убијали невине цивиле и посебно дјецу. А најпознатија је прича тренутно о Епстин афери. Мислим, кад би се заиста дошло до свих набројаних снимака да би догађаји на њима запањили и највеће познаваоце snuff филмова.
Оно што је необично је упорност високих званичника у негирању стварности у snuff филмовима гдје се приказују најмонструознија силовања и убиства жена, дјеце и људи. За једног тзв. snuff глумца се тврдило да је убио око двадесет и пет жена.
Snuff и Жута кућа
Кад помињемо snuff, не можемо да не поменемо и Жуту кућу, гдје су албански екстремисти вадили органе углавном српским цивилима, а прије тога могуће да су се дешавала и сексулна злостављања и силовања.
Кад човјек размисли у ратовима се дешава пуно онога што се зове snuff. Рецимо, колико људи је снимало убиства и силовања затвореника, а потом исти садржај продавао колекционарима широм свијета.
Проблем у будућности што је врло могуће да ће људи пристајати да буду грубо силовани и крајње морбидно убијени, зарад потреба филма, не толико ни новца унапријед исплаћеног жртвиним наследницима, и да ће управо баш такви филмови добијати највиша филмска признања, као ,,умјетничка“, јер новије генерације све мање ишта може да задовољи осим отвореног и бруталног убиства.
