Милош Лалатовић: Од смијеха и забаве до лудила и муке

Често се дешава да људи који су били у прошлости критички настројени према неком, то исказивали на шаљив начин. То су радили из различитих разлога, због тога што се циничним хумором ефекат боље постиже или да би се направили безазлени и не би одговарали за свој став.

Многа књижевна, филмска и друга дјела почињала су наивно и смијешно, а како је ток радње текао, ситуација би се значајно промијенила.

Врло добар примјер је филм Лордана Зафрановића „Окупација у 26 слика“, гдје група веселих дубровачких младића бонвиванишу по граду, приказује идиличне сцене породичног живота, суживота разних народа и религија, а онда се црни облак нацизма оличен у усташтву надвио над свим тим.

 Чак и тада су издвојене комичне сцене, али се у једном дијелу филма десила језива ситуација покоља у аутобусу, која није равна ни једној сцени из америчких хорор филмова.

Најгоре ствари се догоде кад су пропраћене хумором. Тако се и Топ листа надреалиста зезала са ратом, али кад се крвави рат у Босни заиста десио, више ништа није било смијешно. Смијех је замијенио сузе, добро расположење је прешло у очај и лудило. Често се и убице, било у рату, било ван њега, играју са жртвом уз осмијех, што призору даје врло језив моменат.

Живот је често забаван, али се и много чешће та забава претвори у пакао, а назови љубав и пријатељство у мржњу и непријатељство. Живимо у свијету гдје се мало шта може окусити а да човјеку на посљетку не буде мука од тога, зависно од мјере кушаног.

Један савремени амерички православни подвижник Серафим (Џуджин) Роуз је овај свијет и понуде у њему називао дизнилендом за будале. Да ли су људи који уживају у животу и мало тога шта одбијају будале? Не знам, човјек и не жели да пристане на живот без ужитка, ваљда жудећи у тим тренуцима за оним давно изгубљеним библијским рајем.

Али као што знамо, ни тамо људи нијесу били задовољни, јер да јесу не би изашли из њега. Нешто им ни тамо није било јасно. Ето, чак је и Рај почео као добра прича, а завршио се изгнанством људи из њега. Сад није крив Рај, него људи који су изашли из њега својим поступком.

Тако и у овом животу имамо мале рајеве, али увијек или скоро увијек бивају прекинути ратом, свађом, једноставно неком муком. Онда ни тај наш мали рај није крив, ако буде прекинут пристајањем на одређене одлуке.

Треба пазити на шта се пристаје, јер одлука доноси живот или смрт, а из смрти се више не оживљава својом вољом.