U vremenu kada se veštačka inteligencija najčešće povezuje sa automatizacijom, poslovanjem i tehnološkim napretkom, Milena Šović pokazuje da ova tehnologija može imati i jednu sasvim drugačiju ulogu – da postane saveznik u očuvanju nacionalnog identiteta, kulturne baštine i kolektivnog pamćenja.
Naša gošća u novoj emisiji podkasta „Kompas“ je profesor matematike u Čikagu, istraživač i stručnjak za primenu veštačke inteligencije, čiji rad poslednjih godina privlači pažnju kako u Srbiji tako i u dijaspori. Njeni projekti povezuju najsavremenije AI tehnologije sa srpskom istorijom, književnošću, jezikom i obrazovanjem, stvarajući nove načine na koje mlade generacije mogu da uče o svom nasleđu.
Milena Šović danas živi i radi u Čikagu, gde predaje matematiku i aktivno se bavi razvojem AI sistema. Iako je po obrazovanju inženjer i matematičar, njen profesionalni put vremenom je postao mnogo širi. Pored rada u obrazovanju, posvetila se istraživanju mogućnosti koje veštačka inteligencija nudi u oblasti kulture, jezika i nastave. Autor je više radova i publikacija o primeni AI tehnologija, kao i knjiga posvećenih upotrebi veštačke inteligencije i prompt inženjeringa u nastavi matematike.
Nikola Tesla u digitalnom dobu
Jedan od projekata koji je Milenu Šović učinio prepoznatljivom široj javnosti jeste autentični četbot Nikole Tesle. Za razliku od klasičnih četbotova koji samo pružaju informacije, ovaj sistem je osmišljen kao digitalni blizanac velikog naučnika. Cilj nije bio da mašina prepričava biografiju Nikole Tesle, već da korisnik stekne utisak da razgovara sa samim Teslom.
Posebnost ovog projekta leži u tome što digitalni Tesla komunicira u prvom licu, koristi stil izražavanja zasnovan na istorijskim izvorima i odgovara na više jezika koje je i sam Tesla koristio tokom života. Upravo zato ovaj projekat predstavlja mnogo više od običnog AI alata – on je pokušaj oživljavanja najvećeg naučnika u istoriji čovečanstva kroz savremenu tehnologiju.
Interesantno je da korisnici digitalnog Tesle najčešće postavljaju pitanja o njegovom poreklu, identitetu, veri i odlasku u Ameriku. To pokazuje da veštačka inteligencija može postati prostor u kome ljudi traže odgovore ne samo na naučna, već i na istorijska i kulturna pitanja.
Od Nušića do „Velikog školskog časa“
Posle Tesle, Milena Šović je razvila i digitalnog blizanca Branislava Nušića, nastojeći da očuva duh, humor i jezik jednog od najznačajnijih srpskih književnika. Istraživanja i testiranja pokazala su da ovakvi alati mogu biti izuzetno korisni u nastavi, jer učenicima približavaju istorijske ličnosti na način koji je daleko interaktivniji od klasičnih udžbenika.
Međutim, njeni projekti ne završavaju se na književnosti. Posebno mesto zauzima projekat „Veliki školski čas“, posvećen sećanju na streljanje u Kragujevcu 1941. godine. Kroz savremene digitalne alate i AI tehnologije, ovaj projekat pokušava da mladim generacijama približi tragične događaje koji su obeležili srpsku istoriju.
Prema njenoj viziji, tehnologija ne sme služiti samo zabavi i profitu. Ona može biti sredstvo za očuvanje istine i prenošenje kolektivnog sećanja budućim generacijama.
Projekat posvećen žrtvama Jasenovca
Jedna od ideja o kojoj Milena govori sa posebnom posvećenošću jeste razvoj digitalnih likova koji bi predstavljali žrtve Jasenovca. Zamišljeno je da korisnici razgovaraju sa virtuelnim ličnostima različitog uzrasta – dečakom, devojčicom ili odraslom osobom – koje bi na osnovu istorijske građe svedočile o stradanju svom i svojih porodica.
Reč je o izuzetno osetljivom projektu koji pokreće brojna etička pitanja, ali istovremeno otvara mogućnost da se istorijske činjenice predstave na način koji će biti razumljiv i bliži generacijama koje odrastaju u digitalnom svetu.
Čuvanje dijalekta kao čuvanje identiteta
Pored rada na veštačkoj inteligenciji, Milena Šović već decenijama je posvećena očuvanju prizrensko-timočkog dijalekta. Iz te želje nastao je portal „Južna pruga“, jedan od retkih digitalnih projekata koji sistematski beleži, promoviše i čuva jezičko nasleđe južne Srbije.
Ona smatra da dijalekti nisu samo način govora, već važan deo kulturnog identiteta naroda. Kada nestane dijalekat, nestaje i deo kolektivnog pamćenja, lokalnih običaja i specifičnog pogleda na svet.
Upravo zato pokušava da veštačku inteligenciju stavi u službu očuvanja jezičke baštine. Pored portala, razvijeni su i AI alati koji prepoznaju i koriste lokalne govore, što predstavlja jedinstven primer spajanja savremene tehnologije i tradicije.
Srbi u Americi i pitanje identiteta
Živeći skoro deceniju u Sjedinjenim Američkim Državama, Milena ima priliku da iz neposrednog iskustva posmatra život srpske dijaspore. Ističe da su crkva i zajednica i dalje glavna mesta okupljanja Srba u Čikagu, ali i da postoji opasnost od postepenog gubitka nacionalnog identiteta kod dela iseljenika.
Prema njenom mišljenju, očuvanje jezika, tradicije i kulture ne sme biti prepušteno slučaju. Upravo zato značajan deo svog rada usmerava ka stvaranju digitalnih sadržaja koji će biti dostupni i Srbima u rasejanju.
Istovremeno, iz američkog iskustva izvlači i jedan zaključak koji mnoge iznenađuje – čuveni „američki san“ više nije ono što je nekada bio. Prema njenim zapažanjima, uspeh se danas ne dobija automatski samim dolaskom u Ameriku, već isključivo znanjem, radom i upornošću.
Misija koja povezuje prošlost i budućnost
Kada se pogledaju svi projekti Milene Šović – od Tesle i Nušića, preko „Velikog školskog časa“ i budućeg projekta o Jasenovcu, do portala „Južna pruga“ – postaje jasno da iza njih stoji ista ideja.
Njena misija nije samo razvoj novih tehnologija, već upotreba veštačke inteligencije kao alata za očuvanje srpske istorije, kulture, jezika i identiteta. Dok mnogi u AI vide isključivo tehnologiju budućnosti, Milena Šović pokazuje da ona može biti i most prema prošlosti.
Upravo o toj neobičnoj vezi između savremene tehnologije i tradicionalnih vrednosti razgovaramo u novoj emisiji podkasta „Kompas“, nastavljajući potragu za kompasom pravih vrednosti u vremenu velikih tehnoloških promena.
