У времену када се вештачка интелигенција најчешће повезује са аутоматизацијом, пословањем и технолошким напретком, Милена Шовић показује да ова технологија може имати и једну сасвим другачију улогу – да постане савезник у очувању националног идентитета, културне баштине и колективног памћења.
Наша гошћа у новој емисији подкаста „Компас“ је професор математике у Чикагу, истраживач и стручњак за примену вештачке интелигенције, чији рад последњих година привлачи пажњу како у Србији тако и у дијаспори. Њени пројекти повезују најсавременије AI технологије са српском историјом, књижевношћу, језиком и образовањем, стварајући нове начине на које младе генерације могу да уче о свом наслеђу.
Милена Шовић данас живи и ради у Чикагу, где предаје математику и активно се бави развојем AI система. Иако је по образовању инжењер и математичар, њен професионални пут временом је постао много шири. Поред рада у образовању, посветила се истраживању могућности које вештачка интелигенција нуди у области културе, језика и наставе. Аутор је више радова и публикација о примени AI технологија, као и књига посвећених употреби вештачке интелигенције и prompt инжењеринга у настави математике.
Никола Тесла у дигиталном добу
Један од пројеката који је Милену Шовић учинио препознатљивом широј јавности јесте аутентични четбот Николе Тесле. За разлику од класичних четботова који само пружају информације, овај систем је осмишљен као дигитални близанац великог научника. Циљ није био да машина препричава биографију Николе Тесле, већ да корисник стекне утисак да разговара са самим Теслом.
Посебност овог пројекта лежи у томе што дигитални Тесла комуницира у првом лицу, користи стил изражавања заснован на историјским изворима и одговара на више језика које је и сам Тесла користио током живота. Управо зато овај пројекат представља много више од обичног AI алата – он је покушај оживљавања највећег научника у историји човечанства кроз савремену технологију.
Интересантно је да корисници дигиталног Тесле најчешће постављају питања о његовом пореклу, идентитету, вери и одласку у Америку. То показује да вештачка интелигенција може постати простор у коме људи траже одговоре не само на научна, већ и на историјска и културна питања.
Од Нушића до „Великог школског часа“
После Тесле, Милена Шовић је развила и дигиталног близанца Бранислава Нушића, настојећи да очува дух, хумор и језик једног од најзначајнијих српских књижевника. Истраживања и тестирања показала су да овакви алати могу бити изузетно корисни у настави, јер ученицима приближавају историјске личности на начин који је далеко интерактивнији од класичних уџбеника.
Међутим, њени пројекти не завршавају се на књижевности. Посебно место заузима пројекат „Велики школски час“, посвећен сећању на стрељање у Крагујевцу 1941. године. Кроз савремене дигиталне алате и AI технологије, овај пројекат покушава да младим генерацијама приближи трагичне догађаје који су обележили српску историју.
Према њеној визији, технологија не сме служити само забави и профиту. Она може бити средство за очување истине и преношење колективног сећања будућим генерацијама.
Пројекат посвећен жртвама Јасеновца
Једна од идеја о којој Милена говори са посебном посвећеношћу јесте развој дигиталних ликова који би представљали жртве Јасеновца. Замишљено је да корисници разговарају са виртуелним личностима различитог узраста – дечаком, девојчицом или одраслом особом – које би на основу историјске грађе сведочиле о страдању свом и својих породица.
Реч је о изузетно осетљивом пројекту који покреће бројна етичка питања, али истовремено отвара могућност да се историјске чињенице представе на начин који ће бити разумљив и ближи генерацијама које одрастају у дигиталном свету.
Чување дијалекта као чување идентитета
Поред рада на вештачкој интелигенцији, Милена Шовић већ деценијама је посвећена очувању призренско-тимочког дијалекта. Из те жеље настао је портал „Јужна пруга“, један од ретких дигиталних пројеката који систематски бележи, промовише и чува језичко наслеђе јужне Србије.
Она сматра да дијалекти нису само начин говора, већ важан део културног идентитета народа. Када нестане дијалекат, нестаје и део колективног памћења, локалних обичаја и специфичног погледа на свет.
Управо зато покушава да вештачку интелигенцију стави у службу очувања језичке баштине. Поред портала, развијени су и AI алати који препознају и користе локалне говоре, што представља јединствен пример спајања савремене технологије и традиције.
Срби у Америци и питање идентитета
Живећи скоро деценију у Сједињеним Америчким Државама, Милена има прилику да из непосредног искуства посматра живот српске дијаспоре. Истиче да су црква и заједница и даље главна места окупљања Срба у Чикагу, али и да постоји опасност од постепеног губитка националног идентитета код дела исељеника.
Према њеном мишљењу, очување језика, традиције и културе не сме бити препуштено случају. Управо зато значајан део свог рада усмерава ка стварању дигиталних садржаја који ће бити доступни и Србима у расејању.
Истовремено, из америчког искуства извлачи и један закључак који многе изненађује – чувени „амерички сан“ више није оно што је некада био. Према њеним запажањима, успех се данас не добија аутоматски самим доласком у Америку, већ искључиво знањем, радом и упорношћу.
Мисија која повезује прошлост и будућност
Када се погледају сви пројекти Милене Шовић – од Тесле и Нушића, преко „Великог школског часа“ и будућег пројекта о Јасеновцу, до портала „Јужна пруга“ – постаје јасно да иза њих стоји иста идеја.
Њена мисија није само развој нових технологија, већ употреба вештачке интелигенције као алата за очување српске историје, културе, језика и идентитета. Док многи у AI виде искључиво технологију будућности, Милена Шовић показује да она може бити и мост према прошлости.
Управо о тој необичној вези између савремене технологије и традиционалних вредности разговарамо у новој емисији подкаста „Компас“, настављајући потрагу за компасом правих вредности у времену великих технолошких промена.
