У манастиру Карановац, чија обнова је у завршници, осим две цркве, конака, дворишта и других објеката биће уређена и археолошка ризница.
У њој ће бити смештено археолошко благо пронађено на овом локалитету, а подстиче од времена антике и хришћанског наслеђа.
То су ћирилички натпис из 1301. године, мрамор са глагољичним натписом „То јесте Милета Стојић“, фрагменти фресака српско-византијског стила, сребрно прстење са монограмима, експонати пронађени унутар две цркве брвнаре из 16. и 19. века, што сведочи о хришћанском и православном континуитету од скоро два миленијума.
На ово је указао владика бањалучки Јефрем, приликом овонедељне посете Карановцу.
У манастирској цркви пронађен је најстарији ћирилички натпис из 1301. године: „Ја, поп Ломнице, писах по рожденству Христовом на 1.000 на 300 и на једно лето“…
То директно упућује на сам почетак 14. века те на период Стефана Драгутина из лозе Немањића, који је на простору Усоре и Соли, са друге стране реке Врбас, очигледно имао утицај и на православни живаљ у Доњим Крајима.
Поред средњовековног манастира и некрополе пронађено је римско пољопривредно имање, вила рустика из времена од првог до четвртог века, те две цркве брвнаре из турског периода, из времена друге половине 16. и 19. века.
„Завичајни музеј Градишка интензивно улаже у археолошке и конзерваторске радове дуже од две деценије, те ће свој рад уз помоћ Града Градишка, Владе Републике Српске и Епархије бањалучке интензивирати, како би манастир Карановац заједно са Археолошким парком и манастирском ризницом чинио духовну и историјску целину, која презентује сакрално наслеђе овог краја“, рекао је Бојан Вујчић, директор Завичајног музеја Градишка.
Две деценије истраживања
Дугогодишња археолошка истраживања, пре 20 година, потврдила су постојање средњовековног манастира из периода Стефана Драгутина из лозе Немањића. Пронађена су 54 гроба те велики број предмета.
Међу њима су сребрне наушнице, новчићи, фибула (копча) од бронзе, појасна копча од гвожђа, ексери, те велика количина и средњовековне керамике. У унутрашњости манастирске цркве истражен је други слој сахрањивања и пронађен већи број скелета. Током истраживања манастирске цркве у олтарском делу такође је пронађена римска керамика, па се може претпоставити да је овај објекат коришћен и као касноантичка, односно ранохришћанска базилика. Потпуно је сигурно, тврде археолози, да је манастирска црква служила у касном средњем веку, у периоду од 13. до средине 16. века.
Манастир је смештен у долини речице Лубине, на равничарском комплексу под називом Карановац.
Први пут помиње се у „Босанској вили“ из 1886. године, када се наводи да се у манастиру служило до неког „рата са Турцима“. Манастир су порушили Турци након што су ови крајеви пали под османску власт. У близини постоји врело, које се, према народном предању, отворило када су Турци срушили манастирску цркву, а звоно ударило о земљу на месту са којег је потекла вода.
Темељи откривени 1955. године
Манастир је у археолошком смислу евидентиран тек 1955. године, када је пронађен материјал из времена праисторије, римског периода и средњег века, а прва археолошка истраживања, којим је руководио Милан Ђурђевић, археолог из Градишке, извршена су 2004. године.
Првобитно је саграђен као једнобродна сакрална грађевина правоугаоне основе са полукружном апсидом на истоку, којој је касније дограђена припрата на западу. Грађена је од козарачког камења, повезаног кречним малтером, те кровом од дрвених дасака, такозваних шиндра.
„Унутар овог манастира пронађене су и фреске, које се са сигурношћу могу довести у везу са српско-византијским стилом, те се лако могу препознати по бјеличатим круговима на драперијама свештеника, који заправо имитирају бисере“, казао је археолог Бојан Вујиновић, који је неколико година, заједно са старијим колегом Миланом Ђурђевићем, интензивно радио на истраживању Карановца и шире локације, познате међу локалним становништвом као манастириште, пишу Независне.
Завршетак обнове наредне године
Манастир Карановац сада, после неколико векова, опет васкрсава. Обнова је почела 2022. године. Изграђена је зимска црква, келије за монахе, сала за народ, библиотека и музејски простор у којем ће бити стална поставка предмета пронађених током археолошких истраживања. Завршетак обнове комплекса, на месту које сведочи о настанку и развоју српске историје и културне баштине, планиран је до 2026. године.
Градоначелник Градишке Зоран Аџић истиче да је град поносан на обнову средњовековног манастира Карановац, у који су уложене две деценије значајних археолошких истраживања која су показала идентитет и континуитет српског постојања у поткозарском крају.
