Недалеко од Бора, у близини Брестовачке Бање, села Злот и импресивног Лазаревог кањона, налази се Лазарева пећина (позната и као Злотска пећина) — најдужа и једна од најзначајнијих спелеолошких локација у Србији.
Овај природни драгуљ настао је деловањем подземне Лазареве реке, а до сада је истражено преко 12 километара њених подземних канала. За туристичке посете уређена је и осветљена стаза дужине око 900 метара, која посетиоце води кроз величанствене просторије као што су Концертна дворана, Дворана блокова и Дворана слепих мишева. Пећина је богато украшена пећинским накитом необичних и импозантних облика, попут фигура „Бизона”, „Деде и бабе”, „Оркестра” и „Фонтане”.
Према народном предању, пећина је добила име по кнезу Лазару, чији су се коњаници након Маричке битке овде склонили и боравили неко време.
Лазарева пећина је изузетно значајна и са археолошког и палеонтолошког аспекта. Бројни налази сведоче о томе да су људи на овом подручју живели још у бакарном добу. Међу откривеним предметима налазе се бакарне игле, длета, шила и копче, а пронађени су и остаци из бронзаног и гвозденог доба, што указује на то да је пећина кроз векове служила као склониште и радионица. Осим тога, у њој су откривени фосилни остаци изумрлих праисторијских животиња, попут пећинског медведа, пећинске хијене и пећинског лава.
Пећина је и изузетан биоспелеолошки локалитет — представља важно станиште за чак 24 врсте слепих мишева (од укупно 31 врсте забележене у Србији), што је чини јединственом у читавом региону, а у њеним дубинама живи и богат свет ендемских пећинских зглавкара.
Захваљујући богатој историји, легендама, необичној лепоти и природном богатству, Лазарева пећина и њен кањон привлаче све већи број љубитеља природе, историје и авантуре.
