Купина (Rubus) припада роду који обухвата велики број сродних врста и хибрида. Вековима је присутна у исхрани и народној медицини, а још су је стари Грци и Римљани користили као лековиту биљку. Поред плодова, употребљавали су и листове, кору и корен за ублажавање различитих здравствених тегоба. Данас је купина пре свега цењена због своје високе нутритивне вредности и богатог садржаја витамина, минерала и антиоксиданаса.
Тамна боја – знак богатог састава
Купине су добар извор витамина Ц, витамина К, фолата, мангана и калијума, а садрже и мање количине магнезијума, калцијума, фосфора, гвожђа и витамина Б комплекса.
Посебну вредност имају дијетална влакна која доприносе правилном раду црева, повећавају запремину столице и успоравају варење, што може продужити осећај ситости. Ипак, важно је нагласити да купине саме по себи не доводе до мршављења, већ могу бити део уравнотежене исхране и здравог начина живота.
Цео плод представља бољи избор од цеђеног сока, јер се током цеђења губи значајан део влакана.
Витамини и антиоксиданси
Витамин Ц учествује у стварању колагена, јачању имунитета и заштити ћелија од оксидативног стреса, а истовремено побољшава апсорпцију гвожђа из биљних намирница.
Витамин К важан је за нормално згрушавање крви и очување здравља костију, док је фолат неопходан за деобу и обнову ћелија.
Препознатљиву тамноплаву до црну боју купина дају антоцијанини – снажни природни антиоксиданси. Поред њих, плодови садрже и елагинску киселину, елагитанине и флавоноле. Њихова концентрација зависи од сорте, степена зрелости, начина гајења, временских услова и начина складиштења.
Благотворно дејство на срце и мозак
Антоцијанини и други полифеноли предмет су бројних истраживања због могућег повољног утицаја на крвне судове, упалне процесе и метаболизам масти.
Истраживања указују да исхрана богата бобичастим воћем може допринети снижавању крвног притиска, побољшању масноћа у крви и очувању здравља кардиоваскуларног система. Међутим, ови ефекти односе се на бобичасто воће у целини, а не искључиво на купине.
Захваљујући комбинацији влакана, калијума, витамина Ц и полифенола, купине представљају добар избор за исхрану усмерену ка очувању здравља срца.
Научници такође испитују њихов могући утицај на памћење и концентрацију. Иако су досадашњи резултати охрабрујући, још увек нема довољно научних доказа да купине могу спречити когнитивно пропадање или лечити неуролошка обољења.
Лист купине у народној медицини
Поред плодова, у народној медицини користе се и млади листови купине. Они садрже танине који имају адстрингентно, односно стежуће дејство, па се чај од листа традиционално користио код благих пролива, као и за испирање уста и гргљање код упале грла, надражених десни и афти.
Чај се припрема тако што се једна до две кашичице осушеног листа прелију шољом кључале воде. Након десетак минута напитак се процеди и спреман је за употребу.
Млади листови беру се у пролеће, по сувом времену, далеко од саобраћајница и површина третираних пестицидима. Суше се на проветреном и засенченом месту, а затим чувају у добро затвореној посуди.
Берба и чување плодова
Купине сазревају током лета и почетком јесени. Зрео плод има уједначену тамну боју и лако се одваја од петељке. Приликом бербе потребан је опрез, јер су плодови осетљиви и лако се гњече.
У фрижидеру могу да се чувају само неколико дана, а препоручује се да се перу непосредно пре конзумирања. Највише витамина Ц задржавају свеже купине, док је замрзавање добар начин да се њихова хранљива вредност сачува и омогући употреба током целе године.
